ПОЧИЊЕ ЛИ РАТ?! Москва у домету НАТО пројектила, Русија у приправности!

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг прошлог четвртка је прогласио оперативном прву базу НАТО противракетног одбрамбеног система. Она је смештена у бившој бази Девеселу румунског ратног ваздухопловства, која је била затворена од 2002.

Тиме је Румунија постала домаћин за сада једине копнене ракетне базе противракетног штита.

Друга база, опремљена једнако као и Девеселу, требала би да постане оперативна у пољском Редзикову 2018., на обали Балтичког мора, а радови на тој инсталацији почели су прошлог петка. Трећа инсталација се пак налази на југоистоку Турске, али за разлику од локација у Европи, тамо је само радар AN/SPY-1D. Команда противракетног штита се пак налази у америчкој ваздухопловној бази Рамстеин у Немачкој.

Поморску компоненту чине амерички разарачи опремљени противбалистичком варијантом борбеног система Аегис. Реч је о бродовима Доналд Кук, Рос, Портер и Царни, који припадају првој серији класе Арлеигх Бурке, а сва четири су током 2012. и 2013. опремљена противбалистичком варијантом система „Аегис“ и ракетама РИМ-161 Стандард 3, или краће СМ-3.

САД Доналд Кук имао је пре неколико седмица блиски сусрет са руским тактичким бомбардерима Су-24М који су га више пута надлетели на врло малој висини. Пре задњег задатка у Балтику, Доналд Кук је 2014. на задатку противбалистичке одбране био и у Црном мору, где су га такође надлетали Су-24. Сличан сусрет, такође у Црном мору, имао је и САД Рос, што је у складу с најавом Русије из 2012. да ће оштро реаговати на појаву противбалистичких разарача близу својих граница.

У Морнаричкој инсталацији подршке Девеселу, како сада гласи назив службено америчке базе у Румунији, постављен је борбени систем „Аегис Асхоре“. То је копнена варијанта „Аегис“ који се користи на противбалистичким разарачима, а сама инсталација је коштала око 800 милиона долара. Главну компоненту система чини радар пасивно електронски скениране решетке АN/SPY-1D који прати и захвата балистичке циљеве за ракете СМ-3.

Саме ракете, СМ-3 Блоцк 1Б, имају максимални домет од 700 километара, могу досегнути висину од 500 километара, док је цена једне око 10 милиона долара, а планира се да их у бази буде 52. Намењене су пресретању балистичких пројектила кратког и средњег домета у средњој фази лета балистичке путање, изван атмосфере. Интерконтиненталне пројектиле (ИЦБМ-ове) не могу пресретати јер њихов далеко већи домет значи да имају много већу висину путање.

Осим противбалистичке одбране, СМ-3 се могу користити и у противсателитској улози: пре осам година успешно је уништен оштећени сателит у ниској орбити.

За смештај и лансирање ракета користе се стандардни Марк 41 вертикални лансирни силоси с бродова, у варијанти стрике, односно ударне дужине. Та верзија је довољно дуга да осим ракета СМ-3 прихвати и СМ-6 које служе противваздушној одбрани. Занимљиво је да је ударна дужина једина која може прихватити и крстареће пројектиле БГМ-109 Томахавк, који имају домет од око 2.500 километара. То је довољно да се из Девеселуа досегне дубоко у Русију, све до Москве.

Читај даље — 1 2

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: