Обреновчанин Александар Јотић (26) је пре пола године добио пословну понуду у Кини због које је спаковао кофере и прешао пола света. Испоставило се да га на другом континенту није чекао посао, већ подмукло смишљена превара. Човек који га је „купио“ обећањима, све време је намеравао да га – превари.
– Након завршетка мастер студија висе од пола године сам безуспешно тразио посао. Знајући то, један познаник ме је неколико месеци убеђивао да дођем у Кину. Он је у тамо већ 2 године и доста људи је дошло преко њега. Чак се и самопрозвао „српским краљем Пекинга“. Непрестано ме је затрпавао гомилом занимљивости из Кине, слика и видео снимака. Пошто потрага за послом у Србији није ишла, поверовао сам му – прича из Кине Јотић за „Блиц“ Јотић.
Чим је пристао “краљ Пекинга” му је помогао да сва документа заврши у рекордном року. Барем је тако деловало.
– Договорили смо услове са школом коју ми је он нашао и за 2 недеље сам све завршио, спаковао се, поздравио, добио туристичку визу и 25. априла пошао у непознато. Посао ми је обећан у граду Фујанг који се налази седам сати вожње возом од Пекинга. Несвестан ста ме чека, по слетању сам некако успео да пронађем железничку станицу и упутим се још дубље у кинеску територију. Када сам коначно стигао, постало ми је јасно да ништа није како треба – присећа се младић.Обећан му је смештај, стабилност и посао. Уместо тога, схватио је да је изнајмљен!
– Испоставило се је да је мој познаник у ствари агент, а зарађује тако сто те „прода“ некој агенцији која ти нађе посао овде, те да нисам једини којег је обмануо. За месец дана сам променио 4 школе у 4 различита града, јер агенција није планирала да ме стално запосли, већ да ме повремено убацује као замену. У очајном смештају, без интернета и купатила, уз непрестано сељење и безупешне покушаје да сазнам шта се заправо дешава постајао сам очајан. Наравно, када сам питао зашто ме не плаћају као што су обећали, рекли су ми да “мора и агенција да заради некако”. Усамљен и далеко од куће, морао сам да преломим шта даље – каже овај Обреновчанин.Упркос неизвесности Јотић је узео возну карту у једном смеру и запутио се у Пекинг у потрази за послом.
– Пекинг је био прекретница. То је један од оних момената када се ствари ломе. Или се предаш и изгубиш, или стиснеш зубе и идеш напред, па шта буде. Веровао сам у боље сутра и исплатило се. За недељу дана сам потпуно сам нашао посао у једном тренинг центру, где и даље радим и стварно сам презадовољан. Изузетно ме поштују, чак сам после два месеца рада постао менаџер тима, иако у тиму имам пар Американаца и Британаца. Повећали су ми плату, обезбедили одличан смештај и радну визу, чији сам поносни власник од пре неколико дана. Обишао сам Кинески зид, Забрањени град, а био сам чак и кум на свадби двоје Срба у нашој амбасади у Пекингу, било је то незаборавно искуство – каже Јотић.
Младић каже да Кина има мане које произилазе из њиховог непознавања енглеског језика, па је споразумевање јако тешко. Али оно што је језичка препрека, остаје сјајна пословна прилика.
– Пазите се, има доста људи који могу да вас обману ако желите у Кину. Ипак, оном типу сам сада захвалан. Да није њега, вероватно не бих ни скупио храбрости да дођем, посто ми је причао само лепе ствари, док је другу страну медаље прескакао. А велику бих грешку направио да нисам досао – прича Александар.Јотић не крије да је разлог из којег је успео да се брзо снађе у Пекингу упркос свом пеху, то што је беле пути и одлично зна енглески језик.
– „Обични“ Кинези се према људима свелте пути односе са страхопоштовањем, понекад и усхићењем. Упиру прстом, заустављају те на улици да се сликају. Једном ми се чак десило да нисам платио вечеру јер је газда био почаствован што сам одабрао баш његов ресторан. Јос се човек мени захваљивао. Пића у клубу такође нисам плаћао.
Занимљиво је и што белце гледају као стручније, посебно када су у питању европски језици:
“Мање од пет одсто Кинеза прича енглески, па је и за куповање намирница потребна мимика. Ипак, оно што је комуникациони проблем одлична је пословна прилика“.
Извор:Блиц
