СВЕТИ МАКАРИЈЕ ЕГИПАТСКИ О ЉУБАВИ
Путујући једном приликом по Египту чуо је једно дете како каже својој мајци: Мајко, један Богаташ ме воли, а ја га мрзим, а један сиромах ме мрзи, а ја га волим. Чувши то Свети Макарије се задиви. А браћа га упиташе шта значе те речи? Он им рече: Заиста, наш Господ је богат и љуби нас, а ми не желимо да га слушамо; а наш непријатељ, ђаво, је сиромах и мрзи нас, а ми волимо његову нечистоћу.
ОТАЦ ИСИДОР ПРЕЗВИТЕР О ПОСТУ
Ако се подвизавате држећи прописани пост, немојте се гордити; јер ако се због тога гордите, боље је да једете месо. Јер боље је човеку да једе месо, него да се горди и хвалише.
ОТАЦ ПИМЕН О ПРАШТАЊУ БОЖИЈЕМ
Питао монах оца Пимена: Ако човек допадне неког сагрешења па се покаје, ходе ли му Бог опростити? Старац му рече: Зар Бог, који је заповедио људима да опраштају, неће и сам још више чинити? Јер заповедио је апостолу Петру: До седамдесет седам пута да прашташ брату твоме сагрешења његова.
ОТАЦ ПИМЕН О НЕОСУЂИВАЊУ
Упита га монах: Како човек може да избегне да лоше говори о ближњему? Рече му старац: Ми и наша браћа смо две слике; у часу када човек бди над собом и прекорева себе, наћи ће да је частан брат који је крај њега, а када се сам себи чини добар, наћи ће да је рђав брат који је пред њим.
СВЕТИ СИСОЈЕ О ПАДУ
Упита га монах: Шта да чиним, оче, јер сам пао? Старац му каже: Опет се дигни. Вели му монах: Подигао сам се и опет пао? Старац каже: Подигни се опет и опет. А докле – запита монах? Док се не нађеш или у доброме или у паду. Јер човек путује са овог света у ономе у чему се налази.
ОТАЦ САРМАТ О ВРЛИНИ
Дражи ми је човек који је згрешио, али зна да је згрешио, па се каје, него човек који није сагрешио, па сматра себе праведним.
САВЕТ СВЕТОГ ТИХОНА ЗАДОНСКОГ
Мисли стално на суд Божији. Кад се човек позива на суд, он о томе мисли, и све старање своје покреће, и са пријатељима својим саветује се да на суду не буде осуђен и да се не посрами. Хришћанине, ти се позиваш на суд и то не људски, него Божији; јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо свако
што је који у телу учинио, или добро или зло (2.Кор.5,10). Колико ти више треба да се припремаш и стараш да се на оном суду не посрамиш и не осудиш. Често се догађа да човек и умакне од суда људског; али од оног суда нико не може да умакне нити да избегне, јер је он неминован за све.
На суду људском потребни су сведоци ради истраживања истине, који често и кривога оправдају. На оном суду није тако: онај Судија не треба сведоке, него Сам све зна. На суду људском често кривцу помогне сребро и злато, како то бива на безаконим судовима; на оном суду није тако: јер онај Судија поклоне не тражи и не прима. На суду људском кривца често заштићују високе и модне особе и други помагачи; на оном суду они ништа не могу; они ће се тада и сами скрити и биће као бедници.
На суду људском често се гледа на лица, ко је ко. На оном суду није тако, јер онај Судија на лица не гледа, него на савест и дела. Онда ће пред Њим подједнако стати: слуге и господари, цареви и њихови
поданици, богаташи и сиромаси. На суду људском често лукавство оправдава кривца; на оном суду оно ће ућутати и онемети; тамо му места неће бити, јер је Судија свезнајући. На суду људском човеку се суди пред малим бројем људи; на оном суду судиће му се пред целим светом, пред анђелима и људима. На суду људском грехе човека коме се суди зна мали број; на оном суду дела човекова, речи и зле помисли показаће се пред целим светом. На суду људском изриче се телесна смрт или каква друга пролазна казна; на оном суду осуђени грешник предаје се вечној смрти. Видиш како се човек најмарљивије припрема за суд људски, који према Христовом није ништа.
Припремај се најбрижљивије за онај дан, после кога свакоме следује да иде или у муку вечну, или у живот вечни. Подражавај у овом делу синовима овог света, који, позвани на суд људски, брижљиво се за њега припремају, да се не би осрамотили.
Догађа се да људи који су учинили какав преступ и сазнали свој грех, пре него што се позову цару или другој којој својој власти, са смирењем грех свој исповедају, падају пред влашћу и просе опроштај, и добијају. Хришћанине, знаш ли ти да ћеш бити позван на суд Божији, и да ћеш бити питан за све грехе, учињене делом, речју и помишљу? Учини, дакле, и ти, као што чине мудри синови овог века: остави грехове своје и приђи Христу Судији, Цару Небеском, Коме си ти згрешио, и исповеди грехове своје са смирењем, падај пред Њим и осуђуј себе пред Њим сад, да те Он не осуди онда. Завапи Му митаревим гласом: Боже, милостив буди мени грешноме! И чини плодове достојне покајања (Лк.18,13; 3,8). Тада ће сви твоји греси и безакоња бити избрисани и неће се више поменути. Јер Бог неће судити онима који нису згрешили, него онима који су згрешили, а нису се покајали.
Због овога је покајање и било проповедано, да се грешници покајемо, и задобијемо од Њега милост. Кај, се, дакле, и заглађуј уздасима и сузама грехе своје, исписане у савести твојој, да би се и у књизи
Божијој загладили и да се не појаве на оном суду. То је припремање за онај страшни суд! Другог сем овога нема. Буди, дакле, увек у истинском покајању, и тиме деш се припремити за онај суд, на коме ћеш се неминовно и ти појавити; и тако започевши нов хришћански живот, очекуј од Њега милост. Ко се каје и живи новим хришћанским животом, његов ранији грешан живот неће му нашкодити; од нас се једино то тражи: да се поправимо и променимо на боље.
Мисли увек на тај дан и чврсто држи да ћеш и ти, као и други, на онај суд, суд Божији, а не људски, бити позван, и то позван изненада, кад труба анђелска затруби. Ово размишљање покренуће те на истинско покајање, и држаће те у смирењу и скрушењу срца. Седање на онај суд и размишљање о њему неће ти допустити да чиниш грех, да се светиш ближњему, него ће те покренути на приљежну и искрену молитву. Сећајући се оног суда, нећеш тражити весеља у овом свету него ћеш више желети сузе, плач и уздахе. Што се људи веселе, угађају телу и греше, то бива због заборава на онај суд и неразмишљања о њему. Сећај се, дакле, суда, и кајаћеш се истински и свакодневно ћеш се обнављати и у бољег мењати.
Човека окривљеног на суду обузима стид и страх; тако ће грешнике на оном суду обузети неизмерни страх, трепет и ужас; јер ће их окривљавати сам Бог, кога нису хтели да поштују; окривљаваће се због незахвалности коју су према Њему показивали; окривљиваће се пред целим светом. Окривљен на суду преступник закона искључује се из броја добрих грађана и обележава се као злочинац, а не син отаџбине; тако ће се Хришћани преступници закона, који се нису покајали, на оном суду избацити из броја добрих Хришћана, и као јарци, одвојиће се од оваца, и обележиће се као неверни.
Преступник закона осуђује се на смрт, или другу какву казну, по законима одређену; тако ће се на оном суду грешници осудити на вечни казну. Идите од мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и слугама његовим (Мт.25,41). Преступник осуђен на казну по закону одваја се од својих домаћих сродника и прија-теља, и иде са неутешним плачем на одређену казну. Тако ће се грешници, на суду оном осуђени на вечну казну, одвојити од Бога, од светих анђела Његових и изабраника Божијих, одвојиће се за вечна времена и поћи ће са неутешним плачем, трепетом, ужасом и очајањем крајњим у вечну муку. И ови ће отићи у муку вечну
(Мт.25,46).
Извор: Београд.ин
