Одбор за пољопривреду Скупштине Србије на дневни ред сутрашње седнице ставиће и питање законитости Мекдоналдсовог увоза пилетине храњене генетски модификованом сојом, као и питање одговорности због забране извоза меса у Русију, рекао је за Данас Маријан Ристичевић, председник овог одбора.
„Тражићемо да се за оба питања утврди одговорност Управе за ветерину у оквиру које делује и Ветеринарска инспекција, која тренутно чак ни не спроводи тестове којима би могла да утврди да ли је неко месо добијено од животиња храњених ГМО храном. Позваћемо пет стручњака који су раније радили у Управи, као и петоро људи из саме Управе и нећемо се задовољити тиме да због извоза у Русију буде кажњен један инспектор и један произвођач. Посао Управе је да произвођаче натера да се ускладе са правилима. Руси су још у марту направили извештај о реекспорту, али Управа за ветерину два месеца није реаговала па је у јуну дошла забрана извоза. Сада су наши произвођачи оштећени јер могу да Русији продају само полутке које коштају рецимо два евра по килограму, а не и производе више прераде који коштају и по четири, пет евра“, каже Ристичевић.
Говорећи о случају Мекдоналдса, професорка генетике на Пољопривредном факултету у Београду Гордана Шурлан Момировић објашњава за Данас да пилетина коју је овај гигант увезао из Мађарске, а која је храњена генетски модификованом сојом, није генетски модификована, односно да је у питању „нормално“ месо, безбедно за употребу.
„Генетски модификовано пиле је пиле којем је неки ген промењен, а не пиле које једе ГМ храну. Чак и да је пиле модификовано, опет не би било опасно. Пилетина се иначе храни сојином сачмом, односно протеинским делом соје, која се користи у концентрату“, каже професорка Шурлан. По њеном мишљењу, иако је у Србији забрањена продаја генетски модификованих организама, продаја овакве пилетине није забрањена, јер само пиле није генетски модификовано.
Њен колега са Пољопривредног факултета, агроекономиста Миладин Шеварлић, са тим се не слаже јер је „законом забрањена продаја производа добијених од генетички модификованих организама“.
„Та пилетина је произведена од ГМО сировина. Како ја тумачим закон, то је забрањено, али коначно тумачење треба тражити од Скупштине Србије, која је донела тај закон“, сматра Шеварлић.
Он се не слаже ни са мишљењем Шурланове да је генетски модификована храна безбедна за употребу, поткрепљујући свој став тиме да до сада нигде на свету није урађено ниједно истраживање које би у дугом временском периоду пратило да личи постоје последице због употребе меса добијеног генетски модификованом исхраном.
Шурлан међутим тврди да модификовани гени не могу да пређу са хране на животињу, али такође верује да људи који се плаше ГМО хране „треба да буду обавештени о томе шта једу“.
„Треба знати и да Мекдоналдс није једини који продаје овакво месо. У Србију и други увозе и пилетину и свињетину и јунетину, добијену од животиња које су вероватно храњене генетички модификованом сојином сачмом. Друго, сви увозе и саму сојину сачму и нико не пита да ли је модификована или није. То јесте забрањено, али то нико на царини не контролише. Ја сматрам да закон мора да се поштује, али не зато што је та сачма штетна, јер није, већ зато што је то закон“, каже Шурлан.
По њеним речима, у Србију се не увози нити се овде производи генетски модификовано поврће и воће, већ се тајно увозе кукуруз и соја за сточну храну.
„Инспектори то редовно кажњавају. Генетски модификоване биљке су отпорне на хербициде па се њихови засади лако препознају по томе што на ораници нема ни мало корова“, објашњава Шурлан.
Коментаришући одлуку Мекдоналдса да у Србију увози пилетину из Мађарске, Шеварлић каже да сумња да је месо дошло из те земље и пита се зашто се ова компанија у Србији не понаша исто као у Немачкој.
„Уставом Мађарске је забрањена и продаја земље и ГМО, тако да је вероватније да су папири само прошетали преко неког мађарског агробизнисмена. Истина је да Мекдоналдс не може да по једнако конкурентним ценама купује пилетину у Србији као тамо, али онда мора да купцима каже да им продаје допинговано месо или да им понуди пилетину са наших фарми. Мекдоналдс у Немачкој има уговоре са 100.000 фармера, који их снабдевају храном која није добијена путем генетски модификованих организама, па зашто то исто не би урадили и овде. Овако, родитељи треба да се запитају да ли ће своју децу водити у Мекдоналдс да једу такво месо“, каже Шеварлић.
Скандал министарстава пољопривреде и трговине
Говорећи о проблему са извозом меса у Русију, Шеварлић каже да је пропусте требало да утврди Ветеринарска инспекција, али да треба проверити да ли је после инспекцијске провере неко променио садржај контигента.
„Ако је стварно у питању реекспорт, онда је то скандал и министарства пољопривреде и трговине би о томе морали да обавесте јавност и да дискредитују тог произвођача. Русија је за Србију изузетно значајно тржиште, чије потребе наша пољопривреда није могла да задовољи ни у најбољим данима, а не сада. Друго, треба знати да ће велики пољопривредни произвођачи – Пољска, Холандија, Данска и Немачка врло брзо утицати да се у ЕУ елиминишу сви разлози који су довели до забране извоза европског меса у Русију, а онда је питање како ће српски произвођачи остати конкурентни. Фарме у ЕУ добијају много веће субвенције и имају далеко боље услове финансирања сточарске производње, за коју је у случају узгоја свиња потребно шест до осам месеци, а код јунетине 12 месеци. Зато је за наше произвођаче поента у квалитету, а не квантитету. Ми треба да се концентришемо на производњу меса које је гајено на домаћим фармама и квалитетно храњено, а не генетски модификованим кукурузом и сојом“, сматра Шеварлић.
Монсанто чека промену закона
Током недавних поплава, највећи светски произвођач генетски модификованог семена, амерички Монсанто, поклонио је пољопривредницима у погођеним подручјима семе кукуруза вредно 375.000 долара. У овој компанији су тада нагласили да је у питању „нормално“ семе, а не ГМО, али је део јавности остао узнемирен овом вешћу. „Поред ГМО семена, Монсанто је и велики произвођач конвенционалних сорти семена, што ни ја нисам знала док ми то није рекао један мој студент који сада тамо ради. Међутим, Монсанто би платио велику казну ако би се показало да је донирао ГМО семе уместо конвенционалног. Та компанија, иначе, има своје представнике у Војводини и чека на промену закона“, каже Шурлан.
Извор: Данас
