Издвајамо Србија

Србија улази у председничку грозницу

Ако опозиција не успе да се договори о заједничком кандидату, на изборима за шефа државе у мају следеће године учествоваће бар двадесетак што страначких што нестраначких личности

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

У поплави изјава на тему председничких избора и председничких кандидата, оригиналношћу се издвојио радикал Милорад Мирчић, који је апеловао на актуелног шефа државе – да поднесе оставку.

Како је рекао, ако на тај начин покаже „бар мало морала” и допринесе што бржим променама Србије, радикали ће Томиславу Николићу заборавити све оно што су му до сада замерали. Тешко да ће овај „апел“ уродити плодом јер су још у јулу у кабинету председника Србије за „Политику“ истакли да он не размишља о скраћивању мандата.

Припреме за нову трку за Андрићев венац су, очигледно, увелико почеле. Иако је представницима власти омиљена мантра да су избори следеће године и да се тренутно баве важнијим стварима, од ове теме не могу да побегну, макар само због тога што новинари покушавају да сазнају кога ће кандидовати.

Као што на другој страни покушавају да утврде ко би могао да буде „нови Коштуница“, то јест заједнички кандидат проевропске опозиције који би, као што је пре 16 година кандидат ДОС-а свргао Милошевића, могао да победи „Вучићевог кандидата” и тиме најозбиљније уздрма власт најмоћнијег човека у Србији.

То испипавање, међутим, још није дало резултат. Многобројна имена су у оптицају, али још ниједно није сигурно, бар од оних који би представљали релевантније такмаце, осим председника Николића. Готово је сигурно да ће он покушати да освоји и други мандат и он ту жељу и не крије.

Неће га, како пишу „Вечерње новости“, спречити ни евентуално одсуство подршке странке коју је основао, СНС-а, и самог Вучића.

О таквој могућности Николић се није јавно изјашњавао, али је јуче у Новом Саду изразио сигурност да уколико се буде кандидовао – нико неће моћи да угрози његову кандидатуру. То је рекао одговарајући на питање о наводној намери Саше Јанковића, заштитника грађана, да наступи као независни кандидат, што је он јуче демантовао.

Александар Вучић и даље избегава да се изјасни о кандидату, па и о самом Николићу, увек понављајући само да је он добро обављао свој посао. Вучић је, одговарајући јуче у Кикинди на питање о овој Николићевој изјави, рекао да види да има много кандидата и странака, али да нема времена тиме да се бави.

Један од блиских Вучићевих сарадника каже за „Политику” да не разуме зашто се стално по медијима повлачи та прича о изборима, наводећи да у СНС-у нису о томе ни разговарали.

„Зар неко стварно мисли да су за грађане битни председнички избори који ће бити одржани на пролеће следеће године”, каже овај члан Председништва СНС-а, додајући да су спекулације да ће се Николић кандидовати мимо странке „бесмислице на које је глупо трошити речи“. Он истиче: „Томислав Николић је добро и одговорно радио свој посао. Нико у СНС-у не сме да заборави да је пре четири године управо захваљујући његовој победи на председничким изборима Србија направила заокрет и постала поново земља која је партнер другим државама не само у региону.”

Понављајући да ће се председничким изборима бавити за шест месеци, а до тада ће радити Уставом прописани посао, премијер Вучић је јуче иронично додао: „Када будемо одлучили ко ће бити кандидат, покушаћемо да се за тих 25–30 дана супротставимо неким другим људима за које видим да су већ победили. Покушаћемо, али пошто видим да су апсолутни фаворити, шансе су нам мале.”

Тих „неких других људи”, по свему судећи биће бар петнаестак, а вероватно и више од двадесет ако опозиција не успе да се договори о заједничком кандидату. А за сада нема најава да ће у томе успети ни проевропски, а ни национални део опозиционе сцене, ДСС и Двери, иако сви декларативно изражавају спремност да покушају. Јер, кад говоре о заједничком кандидату, лидери опозиције, како примећује један од њих, Борко Стефановић, углавном мисле на себе.

Из ДС-а су се већ чули гласови да би најбоље решење било да њихов лидер Драган Шутановац буде кандидат за председника републике. Он за сада, не жели да се изјасни о томе и наглашава да би најбоље било да проевропска опозиција има заједничког кандидата.

„Све време то говорим и учинићемо напор да до тога дође. Ми ћемо водити разговоре с том платформом”, рекао је Шутановац за „Политику”.

Лидер ДЈБ Саша Радуловић тврди да већ два месеца трају разговори међу релевантним опозиционим странкама и кандидатима који намеравају да се кандидују. Није желео да открива у којој је то фази, али сматра да је потребан заједнички кандидат који ће имати кредибилитет и интегритет. Радуловић је рекао, преноси Танјуг, да се он неће кандидовати за председника.

У неким опозиционим круговима, ЛДП и ЛСВ су „отписани“ као права опозиција, али Чедомир Јовановић то, очигледно, не признаје, па је и он јуче изразио спремност за разговоре о заједничком кандидату (рекао је да је већ разговарао са Борисом Тадићем и Бојаном Пајтићем), али да у овом тренутку не види искрену спремност да до тог договора дође.

„Нема успеха на председничким изборима уколико у њих уђемо са амбицијом да ратујемо са Вучићем. Ти избори ће се завршити победом Вучића у првом кругу”, истакао је Јовановић.

На крају, јуче се огласио и Тадићев СДС, позивајући све опозиционе грађанске странке да се уздрже од коментара за медије о пројекту уједињавања опозиције и заједничком председничком кандидату док не заврше разговоре и не донесу коначне одлуке.

„Сматрамо да свако коментарисање и лицитирање именима у медијима до тада користи само власти, која преко контролисаних медија покушава унапред да дискредитује све одлуке опозиције, пре него што смо и започели разговоре”, пише у саопштењу СДС-а.

Лидер Левице Србије Борко Стефановић закључује да је „прича о заједничком кандидату постала прича о једнорогу”. Нико га никад није видео, а сви причају као да наводно постоји.

„То никако није добар правац и проблем нису само лидерске сујете, већ и интереси да се ојачају политичке партије и да се преко њиховог кандидата профилишу на изборима. Неопходно је да опозиција има заједничког кандидата, али без деснице, ЛДП-а и ЛСВ-а, и то не мора да буде Саша Јанковић, већ може и Вук Јеремић ако се јасно опозиционо постави према Вучићу”, каже Стефановић, додајући да је највероватније да ће опозиција на председничке изборе изаћи не у једној, већ у двадесет и једној колони.

Јанковић: „Данас“ је нанео велику штету

Саша Јанковић је у демантију листу „Данас” навео да је тврдња овог листа да ће бити независни кандидат „нанела велику штету институцији коју представља, грађанима које та институција штити и њему лично”. Он подсећа да је више пута јавно изјавио да ради свој посао без резерве и да на питање о кандидатури за председника не може да одговори.

„И овај пут ћу да их поновим: избори нису расписани, моју дужност обављам у пуном капацитету, као што то са својом чини и председник државе Томислав Николић. Зато је истицање сваке кандидатуре у овом моменту непримерено и штетно, а ако то чине људи на државној функцији, сматрам и неодговорно. Истовремено, не долази у обзир ни одрицање од права да, када томе буде време, учествујем у изборима”, каже Јанковић.

Извор: Политика