УСТАШКЕ „ХЕРОИНЕ“ МОНСТРУМИ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ: Сексуално се иживљавале над Србима, кастрирале их, тукле до смрти!

КРВАВА Азра, коју су из Америке изручили БиХ због злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе Посавине. Око 2.500 наших сународника нашло се од априла 1992. па до друге половине 1993. у 54 хрватска логора и затвора прво у Босни, а затим и на територији Хрватске. Сваки град у коме је хрватска војска формирала логор за Србе, од Босанског Брода до Дервенте, Оџака, Орашја… имао је своје „ратне хероине“. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу.

Албина Терзић (1972) рат је дочекала као дипломирани правник у Општини Оџаци. Одмах пошто је 8. маја заробљено око 1.300 Срба из околних села, обукла је униформу ХВО. У логорима у ОШ у Оџаку и фабрици „Стролит“ затвореници су нарочито стрепели од њених „истрага“. У јулу 2013. пред Судом БиХ осуђена је на пет, а потом јој је казна смањена на три године робије.

Доказано је да се међу логорашима појављивала са псом вучјаком, кога је хушкала на људе. Терала је логораше да се построје у врсту и да по најјачем сунцу певају усташке песме док не попадају у несвест. Милета Шишагића и Станка Ракића тукла је док ови нису однети потпуно крвави. Увече је долазила у логор на тзв. логорске свадбе, када би усташе терале затворенике да глуме младенце и да пред њима обављају сексуалне односе. Наслађивала се перверзијама. Доказано је да је била на „свадби“ Д. Н., а суд није уважио исказе још једног заштићеног сведока који је до детаља испричао како је пред њеним очима на крају силован…

Адиса Хоџић (1970) била је велика пријатељица осуђене Албине Терзић и такође припадница 102. бригаде ХВО из Оџака.Тренутно се крије у Америци и није доступна правди. Њих две су „делиле“ пса вучјака кога је и Адиса хушкала на логораше. И Хоџићева је волела да се иживљава.

– Толико смо смрдели у логору да на крају ни тај пас није хтео да нам приђе – каже за „Новости“, Владо Драгојловић, бивши заточеник из „Стролита“.

Други логораш, Милан Милетић, у својој изјави МУП РС сведочио је да је и Адиса Хоџић била на његовој „логорашкој свадби“ када су га натерали на секс са умоболном српском заточеницом. До детаља је рекао како се ова понашала. Ова жена се појављивала у многим усташким логорима 1992. у Оџаку, Дервенти, Орашју…

Индира Камерић (1962) „споменичар“ је међу овим женама монструмима. Такође је дипломирана правница из Босанског Брода, а пендрек и гвоздену штанглу „задужила“ је још половином априла 1992, када су усташе помислиле да ће овај град заувек остати хрватски. Као припадница 101. бригаде ХВО, осуђена је пред судом БиХ 2015. такође на три године.

Утврђено је, између осталог, да је Јову Дујића у логору за Србе на стадиону Полета у Босанском Броду изударала гвозденом штанглом по глави, а Јовино тело никада није пронађено.

И из пресуде овој жени види се да су је сексуална иживљавања над логорашима посебно инспирисала „током њених истражних радњи над поробљеним Србима“. Утврђено је да је ислеђивала комшиницу Хазбу Нукић априла 1992. тражећи да јој призна где су јој синови. Тукла је Хазбу незадовољна одговорима, а онда је довела другог заточеника (пред судом сведочио под именом ИК-3). Терани су на сексуалне перверзије, а публика је била, наравно, у усташким униформама. Суд многа сведочења против Индире није оценио као „поуздана“.

Страшна прича о Елвири Хаџиомеровић (1955), припадници Орашке бригаде ХВО, наново су актуелизована недавним хапшењем десеторице у овом градићу. У логору Доња махала у Орашју, где су почињена најстрашнија зверства над Србима, радила је као „логорски евидентичар“ до самог краја рата. После је „нестала“.

Ова жена, коју су најстрашније усташе из Орашја с дивљењем звали Амазонка, 29. јануара 1993, дан пред размену дела заточених Срба, кастрирала је Грују Џајића (30). Тако осакаћеног, без свести, утоварила га је у аутобус за размену. Грујо је живео само неколико сати на слободи.