Овај обичај ношења танког црвеног конца (уједно и вид амајлије) појављује се у јудеизму и јудаистичким учењима познатиим под именом каббалах. За њега се каже да одвраћа лошу срећу коју човеку може донети урок злог ока.
Сујеверје црвеног кончића је дуго времена присутно на нашим просторима иако уопште нема валидан и истинит извор или доказ о својој “моћи”. Огромна већина користи га као облик заштите бебе и одрасле особе од урока.
Како је овај “обичај” распрострањен на нашем просторима појављује се подједнако међу хришћанском и муслиманском популацијом. Будући да нема никаквог објашњења нити доказа о спасењу њиме сем “рекла баба да треба”, његова функција сматра се сујеверјем или остатком паганства.
Овај обичај ношења танког црвеног конца (уједно и вид амајлије) појављује се у јудеизму и јудаистичким учењима познатиим под именом каббалах. За њега се каже да одвраћа лошу срећу коју човеку може донети урок злог ока.
На јеврејском језику се овај црвени конац назива ројте Бинделе. Овај црвени конац је обично направљен од танке вунице. Носи се на руци, повезан као наруквица на левој руци.
Обичај који се усадио у народу већ дуго времена базира се на неким од теолошких учења Торе и Каббале.
Неки ортодоксни Јевреји који се плаше негативних утицаја урока имају стару традицију да вежу црвени конац на бебин креветац у нади да ће са тиме одвратити уроке и призвати милост Бога, тако да с тиме ће беба бити заштићена од сваког зла.
Појава црвеног конца се јавља у Индији под именом калава. Калава је свети хиндуистички конац који се такође зове и Маули на хинду језику. Носи се у току обављања хиндуистичких ритуал као што су Иајна или Пуја. Веже се на руку од стране свештеника на руке ходочасника који присуствују обреду молитве.
Калава се веже на десној руци мушкарца и неудатих жена, а на левој руци удатих жена. Понекад се црвени конац веже у чворове који се везују након рецитовања мантри које позивају бога Брахмана и црвени конац се затим носи како би отклонио уроке и зло од особе која га носи.
Извор: Телеграф.рс
