Алепо је град који је дуже време у центру светске јавности. Сиријска престоница културе и бисер античке историје последњих скоро пет година константна је мета разарања, и епицентар сукоба сиријске војске и побуњеника.
Током тих непуних пет година, медији су објавили на хиљаде вести из Алепа, а извори су малтене увек били исти, зависно од тога да ли о њима извештавају западни или руски медији.
Један од норвешких новинара на конференцији за штампу у Уједињеним нацијама упитао је независну канадску новинарку Еву Бартлет, која је и сама извештавала из Сирије, како то да се њени извештаји драстично разликују од оних које објављују мејнстрим медији, а она му је објаснила да је све то што они пишу једна велика лаж – и своје тврдње темељно образложила.
– Када причате о сиријском народу и томе што он жели, како одређујете број људи? Обављате ли независне анкете у којима заправо можете то да документујете? И друго, причате о корпоративним западним медијима и њиховим лажима. Можете ли објасните агенду нас западних новинара и откријете разлог због којих ми, како ви кажете, лажемо, заједно са међународним организацијама? Зашто не бисмо веровали апсолутно доказивим чињеницама које видимо и добијамо са терена: бомбардоване болнице, убијени цивили… Како оправдавате то што нас називате лажовима? – упитао је норвешки новинар Кристофер Ротенберг из „Афтенпостена“ Еву Бартлет на конференцији у Уједињеним нацијама.
Канађанка је рекла да је сигурно да међу мејнстрим медијима постоје искрени новинари, а онда започела са одговором на друго питање које јој је поставио Норвежанин.
– Дакле, међународне организације на терену. Реците ми, које су то организације у источном Алепу? – упитала је Бартлетова.
Ротенберг је ћутао.
– Не знате? Рећи ћу вам. Нема ниједне. Све те организације о којима причате ослањају се на извештаје Сиријске опсерваторије за људска права (СОХР), која има седиште у Ковентрију у Енглеској, и у којој ради само једна особа. Ослањају се на компромитоване групе попут Белих шлемова. Хајде да попричамо о Белим шлемовима. Основао их је бивши британски војни официр 2013. године, а добили су укупно 100 милиона долара од САД, Велике Британије и Европе, и још неких држава. Претварају се да спасавају цивиле у источном Алепу и Идлибу, али упркос томе ниједан цивил у источном Алепу није чуо за њих. И кад кажем нико, кажем то сада, у тренутку када је 95% територије у источном Алепу ослобођено. Бели шлемови себе представљају као неутралне, а откривено је да носе оружје и фотографишу се тако што газе тела мртвих сиријских војника. Њихови видео-снимци садрже слике исте деце које се из месеца у месец рециклирају. Тако можете пронаћи „исповест“ девојчице Аје, која се појављује у извештајима у августу, па затим у септембру, и то са две потпуно различите локације. Дакле, они нису кредибилни. СОХР није кредибилна. Неименовани активисти нису кредибилни. Једном или два пута – можда. Али сваки пут? То није кредибилан извор. Дакле, извори о којима причате да су на терену…не постоје. Немате их – рекла је канадска новинарка.
https://youtu.be/TjHniRRgOao
Ротенберг је и даље ћутао.
– Што се тиче агенде корпоративних медија, то је агенда свргавања режима. Како је могуће да Њујорк тајмс или Демокраси нау до дан-данас пишу како је у току грађански рат у Сирији? Како до дан-данас извештавају да су протести у Сирији били ненасилни и без оружја све до 2012? То је ноторна неистина. Како је могуће да пишу да сиријска Влада напада цивиле у Алепу, кад свака особа која је ослобођена из тог града који су окупирали терористи говори апсолутно супротно? Како документујемо количину људи? Изборима. Не знам да ли се сећате, али 2014. сиријски народ је гласао и великом већином подржао председника Асада. Постоје људи који желе промену власти. То је нормално и нико не крије да они постоје. Сви желе промену. Али у смислу промене Владе ти људи не виде Башара ал-Асада као проблем. Као проблем виде тероризам, елементе система који тамо имају, али председник Асад за њих није проблем, штавише у огромној већини га подржавају. Дакле, своје мишљење и став базирам на избору сиријског народа, као и на сопственим разговорима са људима у Сирији – завршила је Ева Бартлет, а Норвежанин је и даље ћутао.
Извор:Блиц.рс
