Руси: Анкара није Сарајево, али не заваравајте се – БИЋЕ КРВИ

Руски портал одмах на почетку коментара разјашњава: Анкара 2016. није Сарајево 1914. Нити је ово увод у Трец́и светски рат. Ко год да је планирао атентат на руског амбасадора у Турској Андреја Карлова, мирног, хладног припадника старе школе дипломатије, ризикује повратни удар. Убица Мевлут Мерт Алтинташ био је двадесетдвогодишњи дипломац полицијске академије. Суспендован је из Турске националне полиције (ТНП) због сумње да је повезан са организацијом ФЕТО, пошто пуч против турског председника Ердогана од 15. јула није успео, али је у новембру врац́ен на дужност.

Није тајна да се гуленисти (следбеници турског имама Фетулаха Гулена који живи у САД) тешко инфилтрирају у ТНП, тако да ц́е посебан исход напада бити још немилосрдније сламање Гуленове мреже. Турска истрага ц́е морати да се фокусира не само на обезбеђење Модерне галерије у Анкари — морац́е да иде много даље.

Убица у црном оделу и кравати урлао је слогане о освети „за Алеп“, укључујуц́и и неопходно „Алаху акбар“ на турском и лошем арапском, што може успоставити везу са исламистичким групама, иако то није убедљив доказ. Време игра кључну улогу. Атентат се десио свега дан пре него што су се министри спољних послова Русије, Турске и Ирана окупили у Москви на кључној стратешкој дискусији о Сирији. Они су вец́ недељама били у контакту и разговарали о постизању свеобухватном договору о Алепу и шире.

И то одмах после кључног договора Путин—Ердоган који је подразумевао да хиљаде „умерених побуњеника“ под контролом Турске могу да користе коридор за излазак из Алепа. Анкара се у потпуности сложила са планом, што попуно искључује тезу да је Турска изазвала инцидент.

Председник Русије Владимир Путин, са своје стране, био је веома јасан да жели да буде информисан ко је управљао убицом. То је нешто што може да буде протумачено као суптилан сигнал да руске службе безбедности вец́ понешто знају.

Шира слика

На билатералном плану, Турска и Русија блиско сарађују у борби против тероризма. Турски министар одбране био је позван у Москву на преговоре о противваздушном систему одбране. Билатерална трговине је поново у успону, укључујуц́и стварање заједничког инвестиционог фонда. На енергетском плану, ’Турски ток‘, упркос жељи појединих кругова моћи да га поткопају, озакоњен је у Анкари раније овог месеца, пише „РТ“, руски медиј под контролом Кремља.

Аналитичари се згражавају над чињеницом да Русија, Турска и Иран планирају послератну будуц́ност Алепа и Сирије, док су НАТО и ГЦЦ (Савет за сарадњу земаља Персијског залива) из тих планова искључени. У том контексту би требало тумачити и хватање неких оперативаца НАТО у Алепу, о чему скоро нико не пише, наводи „РТ“.

Како пише руски медиј, посланик у Парламенту Сирије и председник Привредне коморе Алепа Фарес Шехаби објавио је имена заробљених службеника НАТО и ГЦЦ. Вец́ина су Саудијци, један је држављанин Катара, а присуство једног Мароканца и једног Јорданца објашњава се чињеницом да су Мароко и Јордан незванични чланови ГЦЦ.

„А ту су и један Турчин, Американац и Израелац. Дакле, НАТО се појављује само преко два оперативца, али веза између НАТО-а и ГЦЦ више је него основана. Ако је та информација тачна, онда су саветници побуњеника постали адут у рукама Дамаска. И НАТО и ГЦЦ још увек ц́уте. Чак ни не демантују демантије да се заробљавање њихових оперативаца догодило. То би могло да имплицира да је ослобађање заробљеника тајно договорено, што још више јача утицај Дамаска“, стоји у коментару „РТ“.

Укратко, пројекат промене сиријског режима је пропао, пише „РТ“. Ердоган је научио лекцију из реалполитике.

Шира слика не може да не буде апсолутно неподношљива за неоконзервативне и неолибералне аналитичаре. Анкара полако, али сигурно прихвата евроазијски пут, опрашта се са ЕУ и, евентуално, са НАТО-ом, прилази Новом путу свиле и Евроазијском економском савезу, Шангајској организацији за сарадњу и руско–кинеском стратешком партнерству. Турска тако постаје кључни центар евроазијских интеграција.

Да би се све то десило, Ердоган је закључио да мора да буде на истом броду на којем се налазе Русија, Кина и Иран, чија је дугорочна стратегија смиривање и обнова Сирије. Да ли да буде на том броду или у „алијанси“ пролазних интереса Саудијске Арабије, Катара и САД није велика мозгалица. Али да не буде забуне. Биц́е крви, сматра руска мрежа.

Извор: Russia today