ПОУЧНА ПРИЧА: Овај текст ће вам за само један минут променити живот!

Ова прича одузеће вам јако мало времена, али ће вас вероватно инспирисати да промените нека своја размишљања…

Два човека, озбиљно болесна делили су болничку собу. Један човек морао је да седи на кревету сваког дана сат времена како би покушао да празни течност из плућа. Његов кревет био је поред прозора. Други човек морао је да лежи све време. Зближили су се причом о животу, породици, детињству, послу…

Сваког поподнева, када је човек поред прозора седео, описивао је свом цимеру шта види кроз прозор. Човек који је стално морао да лежи почео је да живи за те тренутке када је његов свет био обогаћен свим описима ствари које се дешавају напољу.

Кроз прозор се видео парк са предивним језером. Лабудови су пливали у језеру док су се деца играла поред воде. Парови су шетали држећи се за руке. Цвеће у парку је било предивно, а у даљини се видео и град. Док је човек поред прозора описивао све детаље, други човек би затворио очи и уживао у сценама. Једног поподнева човек поред прозора описао је параду која је пролазила поред болнице. Иако нису могли да чују звукове могли су да замисле радост.

Дани и месеци су пролазили. Човек који је морао да лежи постао је љубоморан на свог цимера и пожелео да он добије место поред прозора не би ли могао да види све лепоте о којима је чуо. У својој очајничкој жељи одлучио је да отрује човека поред прозора. Једног јутра сестра је ушла у собу и видела беживотно тело човека поред прозора. Тело је однето и убрзо након тога други човек је замолио да се његов кревет премести поред прозора. Сестра је прихватила, сместила га и оставила самог.

Полако и уз велики напор, устао је да погледа призор кроз прозор. Видео је само зид. Питао је сестру шта мисли због чега је други човек описивао онако дивне призоре. Сестра је одговорила да је други човек био слеп и да није чак могао да види ни зид.

Читај даље — 1 2

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: