Сан Милорада Додика ноћна мора Запада: Да ли је могуће уједињење Србије, Републике Српске и Црне Горе?

Излазак Републике Српске из састава Босне и Херцеговине и савез са Србијом и српским територијама на Косову, којима би се потом припојила и Црна Гора, сан је Милорада Додика који је продрмао Балкан

На Балкану ништа ново. Ни почетак ове године, ни обележавање важних датума и годишњица, и овога пута не протиче без појачаних тензија. Овога пута, можда и јачих. Томе кумују и нови ветрови у светској политици, који дају повода регионалним политичарима да наглас и јаче него пре изговоре оно што је недосањан сан многих са обе стране Дрине – Савез српских држава

Прослава 25. рођендана Републике Српске изазвала је бројне негативне реакције у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине, држава које сваке године пред све озбиљнијим изазовом опстанка.

Ову прославу је неприкосновени лидер српског ентитета Милорад Додик искористио да наглас изговори свој сан – излазак Републике Српске из састава Босне и Херцеговине и савез са Србијом и српским територијама на Косову, којима би се потом припојила и Црна Гора.

Покушај стварања првог таквог савеза/државе – “Велике Србије” – термин који многи узимају у негативном контексту аспирација некадашње српске елите да оствари доминацију на простору бивше Југославије – завршио се неславно.

Ако је и постојала намера Слободана Милошевића или пројекат како га неки називају да оствари “Велику Србију”, потоци крви који су текли овим простором, претворили су у пропаст и тужан усуд српског народа

Утисак је да су из ратова деведесетих година прошлог века, највећи губитници Срби.

– Највећи проблем решења наметнутих деведесетих година јесте неправедност. Ми смо Срби имали једну државу, која се звала Југославија. Они који су се побунили против ње били су мањина. То су Хрвати и Словенци. Они су чинили мањи проценат становништва, него Срби данас у Босни и Херцеговини – каже за Телеграф, Чедомир Антић, историчар.

Југославија се распала вољом великих сила, напомиње Антић и истиче да су срушили државу која је настала победом над турским и аустријским милитаризмом и нацизмом и која је била оснивач УН.

– После тога су бранили БиХ, иако већина грађана није желела ту Босну и Херцеговину, међу њима и већина муслимана. Онда је уследио и напад на Србију, дефинисану комунистичким границама, па су нам отели Косово и Метохију и коме су безусловно дали независност, где Срби немају ни аутономију. То је неправда – рекао је Антић.

Међутим, мењају се времена, лидери и прилике, како у локалној, тако и светској политици.

Актуелни премијери Србије и Хрватске, Александар Вучић и Андреј Пленковић сврставају Босну и Херцеговину у врх спољнополитичких приоритета, пружајући јој подршку у опстанку. Такође и председник Томислав Николић пружа подршку целовитој БиХ.

Ипак, реална је претпоставка да ниједна власт у свету не би одбила проширење, како територијално, тако и бројчано. Поготово, када се зна да у БиХ живи око 1.300.000 Срба и пола милиона Хрвата.

Иако се наоружавају и Србија и Хрватска, актуелна руководства истичу да се ради о набавци дефанзивног оружја. О војним решењима нико и не говори.

Но, све чешће се помиње реч референдум. Не помињу је у Београду и Загребу, али је помињу у Бања Луци. Није тешко ни претпоставити какав би резултат био, када би грађане Републике Српске поставили референдумско питање – да ли сте за излазак из БиХ и савез са Србијом?

Читај даље — 1 2

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: