Црвени крст и Ватикан су заједно помогли хиљадама нацистичких ратних злочинаца и саучесника да побегну после Другог светског рата, наводи се у књизи која садржи доказе из необјављених докумената.
Црвени крст је раније признао да су њихови напори да помогну избеглицама злоупотребљени од стране нациста јер су администратори били пребукирани, али у истраживању се тврди да је број одбеглих много већи него што се мислило.
Џералд Штајнахер, истраживач са Харвард универзитета, добио је приступ хиљадама интерних докумената у архивама Међународног комитета Црвеног крста (ИЦРЦ). Међу документима се налазе и путне исправе Црвеног крста грешком издате нацистима у послератном хаосу.
Ови документи одговарају на питање зашто масовне убице попут Адолфа Ајхмана, Јозефа Менгелеа, Клауса Барбија и хиљаде других нису ухапшени од стране савезника.
Поредећи листе тражених ратних злочинаца са путним исправама, Штајнахер каже да су само Велика Британија и Канада омашком пропустили око 8.000 бивших Вафен-СС чланова 1947. године, многе на основу валидних докумената који су грешком издати.
Документи о којима се расправља у Штајнахеровој књизи ‘Нацисти у бекству: Како су Хитлерови помоћници избегли правду’, пружају значајан увид у размишљање Ватикана, пошто су њихове архиве иза 1939. године запечаћене. Ватикан и даље одбија да да коментар на ту тему.
Штајнахер верује да је помоћ Ватикана заснована на нади за оживљавање европског хришћанства и страху од Совјетског савеза. Ипак, зна се да су, преко Ватиканске комисије за избеглице, ратним злочинцима намерно додељивани лажни идентитети.
Црвени крст, пребукиран милионима избеглица, суштински се ослањао на препоруке Ватикана и честе површне војне провере Савезника приликом издавања путних исправа.
Они су веровали да првенствено помажу невиним избеглицама, мада преписке између Црвеног крста и делегација у Ђенови, Риму и Женеви указују да су били свесни о проласку нациста.
„Иако су се у ИЦРЦ јавно извинили, њихове акције су учиниле много више од помагања избеглицама“, рекао је Штајнахер.
Штајнахер каже да документи указују да је Црвени крст, углавном у Риму или Ђенови, издао бар 120.000 путних исправа, омогућавајући великом броју бивших нациста (око 90%) да побегну преко Италије, углавном у Шпанију, али и Северну и Јужну Америку – поготово Аргентину.
Бивши чланови СС-а су се углавном мешали са правим избеглицама, представљајући се као етнички Немци без држављанства како би добили путне исправе. Јевреји који су покушавали да дођу до Палестине преко Италије су у пар наврата прокријумчарени преко границе заједно са нацистима.
Штајнахер каже да су делегације Црвеног крста издавале путне исправе ратним злочинцима „због наклоности према појединцима…политичког става, или просто зато што су били преоптерећени“. Украдени документи су такође коришћени за кријумчарење нациста. Штајнахер је рекао: „Они су заиста били у дилеми. Било је тешко. Нико није хтео да ради тај посао“.
Црвени крст је одбио директно коментарисање Штајнахерових открића, али на сајту организације пише: „ИЦРЦ жали због чињенице да су Ајхман и други нацистички злочинци злоупотребили путне исправе како би побегли“.
Извор: Wебтрибуне.рс
