Турци су пред историјском одлуком. На пролеће, вероватном почетком априла, на плебисциту ће одлучивати о увођењу председничког система који ће омогућити да шеф државе у рукама држи практично све полуге власти – као што су је некада имали султани.
Водећа опозициона Републиканска народна партија предлаже ванредне изборе, али у владајућој странци на то одмахују руком. Уверени су да ће већина грађана прихватити понуђене уставне промене.
– Владајућа Партија правде и развоја жели да демократски парламентарни систем преокрене у тоталитарни режим, у владавину једног човек – сматра лидер опозиције Кемал Киличдароглу. Он предлаже да се пре реферндума распишу ванредни парламентарни избори како би грађани рекли шта мисле о системским променама, а не да им се унапред, преко амандамана, нуде готови рецепти.
Турци су народ који пати од великих речи, али овог пута заиста не греше они који кажу да ће ово бити историјска промена. Тако нешто се не памти од давне 1923. године када је највећи реформатор у исламском свету Мустафа Кемал-Ататурк укинуо султанат и прогласио републику.
Владајућа АКП, која је на власти 15 година, предложила је 18 уставних амандмана од који је посебну пажњу изазвао онај о увођењу председничког система.
– Систем који је предложен од сваког би направио диктатора – упозорио је у парламентарној дебати опозициони посланик Булент Тезџан. То је комбинација америчког и француског система владавине која је прилагођена Ердогановим властодржачким апетитима.
Председник државе ће у будуће бити све и свја у земљи – именоваће и смењивати министре, предлагати буџет, постављаће већину чланова Уставног суда, одређиваће састав генералштаба, као и двојицу потпредседника република. Место премијера се укида. Шеф државе може да буде позван на одговорност тек уколико ту иницијативу подрже две трећине посланика у парламенту. Судиће му делиоци правде Уставног суда од којих већину он сам поставља.
Практично он никако не може да буде осуђен, упозоравају у опозицији.
Први избори по новом систему биће одржани 2019. године, дакле, после истека, садашњег Ердогановог мандата. Према амандамнима шеф државе се бира на пет година, а предвиђена су највише два мандата.
У Анкари се већ увелико праве рачунице – Ердоган је на овај начин себи отворио врата да остане у председничкој фотељи још дванаест година. Многи га оптужују да се понаша као „изабрани султан“, а он је већ три пута био премијер.
Извор: SrbijaDanas/Politika
