О Брозовом животу, иако је реч о најистраживанијем политичару Југославије и данас постоје многе непознанице.
Јавност углавном не зна да су његови родитељи сахрањени у Купинцу, као и то да Тито никад није обишао то место. Та прича заправо подгрева оне највеће теорије завере о Брозу, које тврде да он и није био загорски сељак него руски племић или дете аустријскога грофа…
Поставља се питање зашто никад није био на гробу својих родитеља, али и свог детета… Пре више од 90 година, у мрклој ноћи, на гробљу двојица мушкараца копала су малу раку – довољно велику тек за ковчежић, нетом израђени дечији лес.
Сахрањен усред ноћи док су сви спавали
Нису страховали да ће их ико открити, цело село је спавало. Сељак Фрањо Бистрица помогао је пријатељу да направи ковчег и сад с њим копа раку на гробљу. Година је 1920. Двојица мушкараца сахрањују тек два дана старог дечачића, сина Фрањина пријатеља – Јосипа Броза који ће касније у целоме свету постати познат под надимком Тито.
Дечака нису могли легално да сахране. Није био крштен, а свештеници нису допуштали да се некрштено дете сахрани на гробљу. Међутим, Тито се није дао спречити. Сахранио је сина, али није обележио његов гроб. Неколико дана пре дошао је у Купинец, село крај Јастребарског, где су му се родитељи доселили из Кумровца.
Титов отац Фрањо добио је кућу 1912. од банке за коју је радио, а која је у Купинцу имала посед, већином шуму у којој је Фрањо био лугар. Тито је дошао из Русије, а с њим је дошла и његова прва супруга Пелагија. У књизи Владимира Дедијера “Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита” постоји Брозово сведочанство о повратку.
„Стигао сам тамо једне ноћи и нашао оца и једног од своје браће код вечере. Казали су ми да је моја мајка Марија умрла 1918. Само неколико сати касније, моја ми је жена родила прво дете, сина. Али је он умро након два дана“, сведочио је Тито.
Оцу никад није опростио везу са удовицом
Ипак, док је Кумровец и данас познато родно место Јосипа Броза Тита, Купинец је готово заборављен. Камена плоча испод које леже кости његове мајке Марије, оца Фрање и сестре Тилде добро је очувана.
За њу се брину комуналци, а у Југославији су се бринули војници Југославенске народне армије (ЈНА). Пажњу привлачи очита разлика у вредновању појединих чланова Титове породице. На врху плоче највећим словима пише “Титова мама”. Међутим, Фрању се на плочи не ословљава татом него оцем. Ништа чудно, зна ли се да Тито оцу никад није опростио везу с једном удовицом након мајчине смрти.
На полицама чувао књиге са фотографијама
Тито је обожавао лепа одела, а био је поносан и кад би његова супруга засенила остале прве даме, некад и краљице. Желио је да она у свакој прилици изгледа савршено. Шездесет година после радници београдског Музеја историје пронашли су никад виђене Јованкине фотографије на којима чита магазине, њене скице с кројевима…
„На полицама канцеларије некадашње Титове резиденције стајале су књиге које су заправо биле кутије, а у свакој од њих налазило се од 100 до 150 фотографија. У више од 700 кожних кутија у радној соби Јованке Броз фотографије су биле хронолошки поређане, а на врху сваке кутије стајао је њихов кратки опис. Пронашли смо их чак 150.000, а приказују Брозове на протоколарним путовањима по свету и то златних педесетих те шездесетих година прошлог века. Да проучимо једну кутију требало нам је недељу дана. Гледали смо како су се одевали и где су све били. Јованка се на путовања по страним државама пресвлачила шест пута на дан“, испричала је коаутор изложбе Душица Кнежевић, ауторица изложбе у Музеју историје.
Тито је Јованку одвео и у Ријеку код једне од најталентованијих југославенских кројачица Жужи Јелинек, иако је за прву даму шивао и сам Кристијан Диор. О томе сведочи и модни београдски модни креатор Александар Јоксимовић, који је био у студију те француске куће.
Јованка опседнута дијетама, подметали јој шунку
Тамо је заисата стајала Јованкина лутка с мерама, како она не би сваки трен морала да путује у Париз. Једини проблем био је што је стално била на дијетама. Дебљала би се и мршавила неколико килограма, а тога се присетио и Титов лични гардеробер Ђорђе Стојановић. Чим би изгубила пола килограма, звала би кројаче који су морали да сужавају готово сву њену гардеробу. Да си смање количину посла, у њен су фрижидер подметали омиљену кувану шунку па Јованка није дуго издржала на дијети.
„Војска људи припремала их је за путовања. Сви комади одеће били су нумерисани, шешири су стајали у посебним кутијам, као и рукавице, торбице. На свако путовање Тито би носио педесетак одела, а исто толико комбинација имала би и Јованка. Живели су и понашали се као највеће светске звезде. Данас би се с Титом могао мерити једино Елтон Џон. Па сваки ковчег Брозових имао је од 30 до 50 килограма! То су били ручно рађени примерци који су имали посебне израђене преграде за одела и хаљине. У пратњи председника и прве даме било би тако најмање 30-ак људи који нису имали никакав други задатак него да се брину се о њихову изгледу. Неки стручњаци, рекла је Кнежевић, проценили да је свако такво путовање државу коштало данашњих милион долара!
Извор:Еxпресс.хр
