Спољнополитички одбор Бундестага који се у овом тренуку бави многим питањима, од Брегзита до Доналда Трампа у САД расправљао је у среду искључиво о Балкану.
О Западном Балкану је расправљано са идејом да је регион, у којем се у последње време појачава бура, треба да остане на радару Немачке и Европске уније.
Своје виђење ситуације у региону за Дојче веле изнела су тројица посланика и чланова тог одбора Торстен Фрај (ЦДУ), Севим Дагделен (Левица) и Јосип Јуратовић (СПД).
Торстен Фрај, један од посланика владајућих демохришћана (ЦДУ) у том одбору, каже да други актери на Балкану попут Русије и Турске не спавају, а да је нејасно како ће се понашати нова администрација у Вашингтону.
Посебно у Србији, додаје, јача утицај Русије.
У Русији имамо аутократски систем којем су важније геополитичке игре моћи него добробит српског народа. Не желим да негирам историјске везе, али ми нисмо успели да појаснимо да најважњи трговински партнер Србије није Русија већ Европска унија, а посебно Немачка. Или да приближимо чињеницу да је у последњих 15 година из ЕУ у Србију стигло око пет милијарди евра донација, а из Русије баш ништа – осим можда воза ка Косову”, каже Фрај за ДW.
Ту сасвим другачије мишљење има Севим Дагделен, посланица опозиционе Левице и Фрајева колегиница из Спољнополитичког одбора парламента.
Очигледно се у концепт Савезне владе не уклапа да Србија као кандидат за ЕУ буде близак савезник Русије. У оквиру приступних преговора Влада Немачке притеже своју стегу – Србија се кроз уједњачавање безбедносне и спољне политике са политиком ЕУ приморава на антируски курс. У то спада и наводна нормализација односа са Косовом, која би требало да натера Србију да призна независност покрајине, која је проглашена противно међународном праву”, наводи Дагделен за ДW.
Јосипа Јуратовића, посланика Социјалдемократа (СПД), млађег партнера у немачкој влади, брину тензије између Србије и Косова.
Епизода са возом, каже, тера на питање да ли Србија иде „путем Николића или путем Вучића, који нам говори да иде у правцу Европске уније и да ће учинити све што је у његовој моћи како би до тога што пре дошло”.
Искусни парламентарац у разговору за ДW ипак износи наду да су трзавице у региону тек стандардни предизборни шоу:
„Ми стално негде имамо неке изборе. Недавно су били у Хрватској и БиХ, а ускоро ће бити у Србији. У свим тим земљама, у којима политичке странке немају да понуде ништа конструктивно, иде се на стварање напетости, а преко њих се већ деценијама добијају избори.”
На питање како коментарише то што су одмах после бриселског састанка косовски и српски председник наставили са ратоборним изјавама, Јуратовић каже да не може говорити понаособ, али да у региону многи политичари не желе приближавање ЕУ и правну државу.
„Они су себи последњих деценија изградили угодан систем у којем уживају, где влада полусивило. То је оно у чему се сви националисти слажу”, навео је.
Јуратовић се залаже за то да се „престане с тим безбројним седницама, конференцијама и округлим столовима и да се разговара само о конкретним пројектима повезаним с конкретним реформама. Друго они не разумеју. И треба им притисак.”
Дојче веле подсећа на последњу анкету НСПМ према којој, како се наводи ,у Србији свега 44 одсто грађана подржава чланство у ЕУ, док је 42 одсто против. Демохришћанин Фрај види кривицу и са европске стране и додаје да ЕУ мора показати да жели да буде „трајан партнер”.
О основним вредностима нема преговора, каже Фрај, њих земља кандидат за ЕУ мора преузети. „Према мојим разговорима у Србији, тамо постоји велика жеља и спремност да се иде овим путем, али за мене то значи да Србија мора имати јасну перспективу приступа и то не као штап и шаргарепу, већ као јасно право на приступ.”
„Погрешно је веровати да је на Западном Балкану све ружичасто и да се сада ради о, ето, мало јачој правној држави или мало већем привредном расту и нижој стопи незапослености.
“Не, него имамо темељне проблеме и изазове који се очитавају и по етничким линијама. Зато се и залажем да се ми, као Европска унија, али и Немачка, јасније ангажујемо на Балкану”, додаје Фрај.
Социјалдемократа Јуратовић мисли да је лек у бржим евроинтеграцијама, пре свих Србије.
Та земља је, додаје, спремна да отвори петнаестак преговарачких поглавља и са тим не треба чекати.
Веома је оштар према родној Хрватској због блокаде српских преговарачких поглавља.
“То је погрешно. Ја нисам против тога да се деци хрватске мањине у Војводини дају на располагање школски уџбеници на хрватском језику. Али не може једна земља блокирати развој целокупне ЕУ. То је, по мом мишљењу, недопустиво и ја ту очекујем више озбиљности од Хрватске”, рекао је.
Али да ли је Европска унија у име стабилности спремна да зажмури на негативне ствари у Србији? У једном интерном документу немачког Министарства спољних послова, чије је изводе јуче објавио ДW , износи се низ замерки због слабости правне државе, корупције, случаја Савамале, контроле медија… замерке које се по правилу не чују од немачких званичника, рецимо од демохришћанина Дејвида Мекалистера, известиоца Европског парламента за Србију, који је у децембру за ДW рекао да су „политичка мерила за Балкану другачија”.
“Веома се залажем за то да критикујемо оно што је за критику”, каже на то његов страначки колега Торстен Фрај.
“Али политика почиње сагледавањем реалности. Увек морате погледати ко су вам могући партнери у земљи. Залажем се да разговарамо са свим релевантним партијама у Србији укључујући и проевропску опозицију”, каже Фрај. Додаје да је нужна сарадња са премијером Вучићем, чија је партија владајућа на свим нивоима.
“Посебно јер знамо да у српској политици има и сасвим ругачијих актера – рецимо председник Николић, који је након пута поменутог воза за Митровицу користио потпуно неприхватљиве речи које су проблем за регион”, рекао је.
Фрај наглашава да је Вучић у претходним кампањама користио реформску и проевропску реторику док се сада појављују више националистичке идеје и „избор речи које би се пре очекивале од Николића”.
“Знам и за извештаје заштитника грађана, причамо и са опозицијом, знамо каква је ситуација са медијима. Немам проблем да опишем те проблеме – рецимо застој у Вучићевом реформском елану што се тиче економије – али и позитивне ствари које су урађене. Рецимо да је влада, посебно Вучић, током избегличке кризе деловала европскије од влада многих земаља ЕУ”, рекао је.
Када се ради о „реформском елану”, немачка Левица има другачији став.
Немачка приморава Србију на „ригорозни режим штедње који је уз смањења плата и пензија и приватизације у неким земљама ЕУ већ довео до катастрофе”, сматра Севим Дагделен.
“Такав програм је напросто социјално погубан”, рекла је она.
Извор: DW.com/B92.net
