Он оцењује и да се Русија вратила на међународну сцену, нарочито преко рата у Сирији, да се геополитичка ситуација још погоршала, а да неповерење расте
Ова 2017. година биће година највећих искушења у 21. веку, најважнији ће бити односи САД, Русије и Кине, а нејасно је да ли ће те две земље успоставити сарадњу или ће продубити неповерење, оценио је последњи југословенски министар спољних послова Будимир Лончар за хрватски “Нови лист”.
У интервјуу, Лончар наводи да су односи Америке, Кине и Русије посебно битни за ситуацију на Блиском истоку.
Он као једино решење види да сиријски председник Башар ал-Асад остане на власти оцењујући да су руски председник Владимир Путин и новоизабрани председник САД Доналд Трамп “производи ситуације”.
Према његовим речима, САД нису смеле тако грубо да руше Гадафија, а Ирак је, како је он то назвао, “абортус” америчке политике.
– У ЕУ долазе четири велика изазова, избори у Француској и Немачкој, криза у Италији и Брегзит. Све што је кулминирало у 2016, а као последица развоја у последње две деценије, мора се расплести. Следи нам, дакле, година почетка расплета – навео је.
Лончар оцењује и да уколико лидерка француске десницарске партије Национални фронт Марин Ле Пен победи на изборима у Француској то довести до краја ЕУ.
Како каже, некадашњи свет у којем је он радио као дипломата био је једноставнији јер су постојала два пола.
– Велике силе САД и СССР контролисале су једна другу, а тиме и свет. Тај се систем темељио на равнотежи страха, нуклеарно оружје је било највећа опасност, али је истовремено служило и као средство одвраћања, па би се могло рећи да је свет тада, колико год се то чинило контрадикторним, био сигурнији – каже.
Постојала је релативна стабилност, тачно се знало где је Рубикон који се не сме прећи, међутим и тада је било 100 унутрашњих и 80 међународних сукоба у којима је погинуло 23 милиона људи, наводи он.
На питање какав је садашњи свет одговара да након краја Хладног рата свет више није био биполаран него униполаран, на челу с САД, “које, нажалост, нису искористиле шансу да свет поведу у добром смеру”.
– Направили су грозне грешке, нарочито с извозом демократије, ратом у Ираку и лошом проценом Арапског пролећа. Русија је полако стала на своје ноге и истакла жељу да постане барем регионална, ако већ не глобална сила. Данас је свет деидеологизован и мултицентричан, појавила се Кина, затим Јапан, Индија, Бразил, чак Иран. Превладава прагматичност и савезништва зависе искључиво од интереса – додаје.
Он каже и да се потпуно потврђује позната Бизмаркова мисао да нема трајног пријатељства него само трајних интереса, јер како се интереси мењају тако се мењају и савезништва.
Лончар истиче и да је једна од ствари која је обележила 2016. годину на међународном плану то што је светска економија “коначно изашла из рецесије”. Ипак, како наводи, незапосленост је, осим у САД, и даље висока – у еврозони је 11 посто.
– Незадовољство средње класе у модерним западним друштвима све је израженије, што се посебно показало на америчким изборима и на референдуму о изласку Велике Британије из ЕУ. У политици су задоминирали популизам и демагогија, који су били оружје и Доналда Трампа и заговорника Брегзита – наводи.
Он оцењује и да се Русија вратила на међународну сцену, нарочито преко рата у Сирији, да се геополитичка ситуација још погоршала, а да неповерење расте.
– Трамп и Путин најавили су спремност за нове односе, па и сарадњу и партнерство у решавању кључних светских проблема, али су обојица и нагласили потребу јачања властитих нуклеарних снага. Година завршава с негативим билансом, свет је у све већем хаосу – каже.
На констатацију да је некада било незамисливо да грађански рат “у једној сразмерно неважној земљи каква је Сирија може да има толики утицај на светску политику”, Лончар каже да у сиријском рату учествују и САД и Русија, које под геслом борбе против тероризма фактички међусобно воде посредан рат.
– При чему је Русија ту доживела своју војну реафирмацију, а Америка изгубила на престижу – оцењује он.
Он је оценио и да је тероризам који је настао после Арапског пролећа специфичан по томе што “нема никакве јасне циљеве осим уништења западног света”.
Тероризам мора ујединити највеће нуклеарне силе – САД, Русију и Кину, а с тим у вези је други светски приоритет – надзор над нуклеарним оружјем, изјавио је Лончар.
На питање где се Европа налази у могућем светлу договора Трампа и Путина, Лончар одговара да је Европа у властитој кризи.
Он каже да је одлука немачке канцеларке Ангеле Меркел о прихватању избеглица била “добра, хумана, али се негативно одразила на ЕУ јер је део чланица против прихватања избеглица, што је контрадикторност.
Осим тога, Лончар наводи да се Брегзит “може преживети”, да ће много веће последице тога бити на Великој Британији и да би за ЕУ било од тога много горе да у Француској на предстојећим председничким изборима победи Марин Ле Пен.
Ипак, Лончар каже да није извесно да ће она да победи, али то јесте опасност која виси изнад ЕУ. Према његовим речима, ЕУ се мора променити и на спољном плану.
– Значи, 2017. је година великих изазова, а и могућих помака у изласку из кризе светског састава, посебно либералног капитализма – закључује Лонцар.
Извор:Телеграф.рс/Тањуг
