Научници су потврдили да су примили ванземаљски сигнал, у трајању од 10 секунди, из галаксије која је удаљена 2,5 милијарди светлосних година.
Радио импулси, јачине као 10.000 сунаца, су покупили астрономи који су пратили сигнале до патуљасте галаксије познате као “ФРБ 121102”.
“ФРБ” су краткотрајни високо енергетски налети радио таласа који трају краће од 1 милисекунде.
Wасхингтонпост.цом извештава:
“Ово је заиста прва непоколебљива асоцијација брзог радио налета са другог астрономског извора, тако да је то прилично велики резултат,“ рекао је Данкан Лоример, астроном на Универзитету Западне Вирџиније који је пријавио прву детекцију брзог радио налета (ФРБ) 2007. године.
“ФРБ” су изузетно кратки импулси радио таласа. Научници су забележили само 18 ових сигнала, али студије указују да би их могло бити чак 10.000 дневно. Њихова непредвидивост их чини тешким за уочавање, а чини се да долазе са свих страна на небу.
Разумевање ових налета може отворити ново поље у астрологији, додао је Лоример, који није био укључен у нове извештаје. Због тога што толико путују да би стигли до Земље, “ФРБ” би могли бити средство за проучавање празног простора између галаксија и мапирање дистрибуције материје широм универзума. Али прво астрономи треба да схвате шта су они заправо.
Многи научници сматрају да су ови налети емитовани са удаљених неутронских звезда. Међутим, неки верују да они морају потицати из наше галаксије. Ипак, више тога указује да су “ФРБ” могли бити узроковани катаклизмама као што је супернова или судар две звезде. Ова последња теорија је била убедљива јер су већина “ФРБ” детекција били једнократни догађаји – астрономи никада нису приметили више од једног бљеска из једног извора.
Истраживачи су прегледали архивске податке “Аресибо” опсерваторијума – једног од највећих радио телескопа на свету – и пронашли доказе да су налети у више наврата долазили са истог места на небу. Сваки од њих је носио распознајни потпис ФРБ-а: прво су стигли радио таласи високе фреквенције, а затим сукцесивно ниже фреквенције, које су се протезале и успориле док су путовале кроз свемир. Сигнал, под називом “ФРБ 121102”, се дефинитивно понављао, и заисгурно је прешао дуг пут до Земље.
Али одакле је дошао? Да би одговорили на то питање, Чатерџи и његове колеге су се окренули “ВЛА” телескопу, мрежи од 27 радио телескопа широм подручја од око 30 км, на ливади у Новом Мексику (Џоди Фостер је радила тамо на филму “Контакт“). Сваки од телескопа чини да “ВЛА” има мањи пречник од оног у Аресибу, што значи да они не обухватају много неба. Али комбиновање података из свих 27 даје веома добар увид високе резолуције на један мали узорак свемира – баш оно што је Чатерџију било потребно.
Он је поднео захтев 10 сати коришћења телескопа, мислећи да ће то бити довољно времена да ухвати бљесак “ФРБ 121102”. Али није видео ништа. Поднео је захтев за још 40 сати. Поново ништа.
На крају, он је затражио још 40 сати на “ВЛА”, што је требало да се поклопи са 40 сати на “Аресибу”. Током пробног рада је тим ухватио свој први бљесак од “ФРБ 121102”. Затим су добили још осам.
“Девет импулса је ухваћено са два телескопа – сада имамо огромну резолуцију“, рекао је Чатерџи. “Ми смо тачно одредили тачкицу, на 10 угловних секунди (јединица угаоног мерења), одакле налети долазе.“
Даље, научници у “Џемини” опсерваторијуму на Хавајима су усмерили свој оптички телескоп на тачкицу коју је ухватио Чатерџи. Њихово скенирање неба је открило да је извор “ФРБ-а 121102” удаљен 2,5 милијарди светлосних година, у оквиру веома бледе патуљасте галаксије са око 1 одсто масе “Млечног пута”.
Ово откриће омогућава истраживачима да одбаце нека предложена објашњења за “ФРБ”. Они не могу бити катаклизмични, јер њихов извор треба да преживи шта год их узрокује како би их поновио, и они дефинитивно не потичу из наше галаксије.
Запажања европске “ВЛБИ” мреже – низа телескопа широм света – су понудила још прецизнији снимак почетне тачке “ФРБ-а”, која се изгледа поклапа са другим, истрајнијим извором радио таласа. Ови сигнали личе на радио емисије које долазе из великих црних рупа. Али те врсте црних рупа се обично налазе само у светлим галаксијама – не малим бледим попут оне која је идентификована од стране астронома из “Џеминија”.
Друго могуће објашњење укључује активно галактичко језгро (светле компактне регионе у центрима галаксија).
Чатерџи је рекао да је склон да верује да су “ФРБ” импулси емитовани од стране магнетара – неутронских звезда са изузетно јаким магнетним пољем. Већ је познато да ове звезде емитују високо енергетска зрачења, као што су гама зраци и рендген зраци. Било би необично за магнетаре да бљеште тако јако како “ФРБ” сугерише, а морају. Али Чатерџи каже да би се балончићи плазме који окружују звезду могли понашати као сочиво, стапајући се тако да се светлост фокусира ка Земљи.
“То није коначно објашњење“ рекао је Чатерџи, уз напомену да се научници углавном окрећу најједноставнијем могућем тумачењу својих резултата. Али за сада, он мисли да је то најубедљивија теорија.
Остаје да се види да ли је “ФРБ 121102” – једини за који се зна да се понавља – представник свих осталих брзих радио налета. Астрономи се питају да ли постоје две класе “ФРБ”, неки који се понављају и неки који долазе из катаклизме која се може десити само једном.
Сва ова неизвесност је ослабила претходне покушаје да се идентификује извор “ФРБ”. Један истраживач на аустралијском “Паркес” радио телескопу је провела месеце покушавајући да упрати оно што је сматрала да су чудни сигнали повезани са ФРБ – само да би открила да су то заправо били таласи из микроталасне у лабораторијској кухињи.
У фебруару је међународни тим астронома најавио да су пратили један од бљескова скроз до галаксије удаљене 6 милијарди светлосних година од Земље. Али та идентификација се брзо распала када су други истраживачи приметили да је сјај опстао још дуго након што су налети дошли и прошли; два месеца касније су известили да је тај налет заправо био треперење црне рупе. Током та иста два месеца, истраживачи који су прегледали “Аресибо” податке, објавили су да се “ФРБ 121102” понавља– откриће које је пребацило област ФРБ истраживања под ноге астронома.
Тако наука функционише– то је изненађујуће, понекад блесаво и скоро увек неуредно, посебно када се ради о феноменима које истраживачи не разумеју у потпуности.
Ако астрономи могу да схвате одакле ФРБ долазе и зашто, они могу почети да користе сигнале да испитају и друге мистерије.
“Овај феномен је тако добро подешен за истраживање универзума“ рекла је Сара Бурк-Сполаор, астроном на Универзитету Западне Вирџиније и коаутор нове студије. Њихова дисперзија – чињеница да високо фреквентне таласне дужине стижу нешто брже од нижих фреквенција – може информисати астрономе о ствари на коју су наишли током свог путованај до Земље. Сигнали могу чак обезбедити начине тестирања Ајнштајнове теорије релативитета, јер они прелазе велики део универзума у дугим распонима космолошког времена.
“Ово откриће је заиста разбило отворене капије нове области науке и открића“, рекла је Бурк-Сполаор.
Извор: Wебтрибуне.рс
