Здравље

Строго забрањено: Никако не пржите на сунцокретовом уљу!Опаснo је за здрављe

Најнездравија опција за кување и пржење су сунцокретово и кукурузно уље. Чак је и свињска маст здравија од њих, а најздравије за пржење је маслиново уље.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Као кардиолог нема шансе да бих угрозио своје здравље отровним састојцима насталим загревањем биљног уља.

Сунцокретово, кукурузно и друга биљна уља нестабилна су на високим температурама и лако се разложе на токсичне аделхиде. Ти састојци су повезани с повећаним ризиком од развоја рака, срчаним болестима и дијабетесом типа 2. Нова студија открила је да кување на биљном уљу само 20 минута на дан производи 20 пута веће нивое аделхида од максималног дневног лимита који препоручује Светска здравствена организација.

Годинама се веровало да су биљна уља, укључујући сунцокретово и кукурузно боља од путера и масти животињског порекла. Било је пуно расправе на ту тему и многи су се стручњаци бунили тврдећи да та уља нису добра, а најновија научна истраживања показала су и да су млечни производи заправо добри против срчаних болести и дијабетеса типа 2. Но већ десетинама година милиони људи избегавају пуномасно млеко и путер мислећи да није добро за њих.

„Сада активно саветујем своје пацијенте да избегавају индустријска биљна уља. Хладно екстра девичанско маслиново уље ће заштитити ваше срце и помоћи организму да прочисти штетне слободне радикале из крви“, објашњава кардиолог.

Већина биљних уља неће вам помоћи, упркос тврдњама да смањују холестерол, додао је.

До сада се истицало да је маслиново уље штетно приликом термичког загревања и да га је боље користити хладног, нпр. у салатама, него га загревати приликом пржења или кувања. Међутим, нова студија је то све оповргнула. Тада се полазило од „тачке димљења“ као основне тезе.

Стручњаци су веровали да што је тачка димљења код уља нижа да је то загрејано уље штетније. Маслиново уље има нижу тачка димљења – 160 степени за обично и 190 степени Целзијуса за екстрадевичанско, од сунцокретовог (225°Ц) и кукурузног (230°Ц). Зато се веровало да су сунцокретово и кукурузно уље здравији за кување.

То је стручњацима уједно била почетна теза истраживања. Потом су замолили део испитаника да свакодневно кувају на различитим мастима и уљима која су им они дали. Волонтери су после пржења или кувања скупили остатак уља или масти те дали стручњацима на анализу.

Добили су сунцокретово, биљно, кукурузно, хладно цеђено уље репице, маслиново уље (рафинирано и екстра девичанско), путер, гушчју и свињску маст.

Истовремено је тим професора Мартина Грутвелда са универзитета Де Монтфорт у Ланкастеру спроводио паралелан експеримент у коме су загревали иста уља и масти до температуре за пржење.

У поређењу с досадашњим веровањем да је маслиново уље забрањено за пржење, показало се да је оно заправо најздравија опција. Сунцокретово уље је најгоре и најнездравије. Чак је и маст, која је десетинама година била демонизована, боља од биљних уља.

Како би разумели шта се догађа приликом пржења, морамо поближе погледати што се догађа приликом загревања уља и масти на високим температурама, кажу стручњаци.

Та уља су подвргнута оксидацији – реагују с кисеоником и стварају супстанце алдехиде и липидне пероксиде. Највећи проблем су алдехиди који су, чак и у малим количинама, повезани с вишим ризиком од рака и срчаним болестима.

„Открили смо да уља која су богата полинезасићеним мастима, а то су кукурузно и сунцокретово уље – генерално крцата алдехидима“, каже професор Грутвелд. Та уља су у реду али док нису изложена високим температурама.

Једноставно речено, кување и пржење с биљним уљима производи више штетних састојака.

Маслиново и хладно прешано репино уље, као и свињска и гушчја маст, производе пуно мање алдехида и значајно су здравија опција.

Путер је стабилна масноћа, али свеједно не би требао да се пуно користи на високим температурама јер тако може повећати лош холестерол и ризик од сужених артерија и срчаних болести

 

Извор: Dailymail.co.uk

Фото: Pixabay.com