Постоји видео касета на којој су забележене информације о експериментима у Филаделфији и Монтоку које би, ако су тачне, могле изменити ток историје.
На касети се налази интервју начињен у нечијем дому на Лонг Ајленду. Троје људи је седело и разговарало о експерименту у Монтоку, а међу њима је био и Престон Николс, познат по експериментима са путовањем кроз време.
Напомене о експерименту у Филаделфији
Филаделфијски експеримент, познат још и као Пројекат Дуга, дуго је био тема контроверзи и расправа. То је био покушај морнарице да направи брод који не би могао бити детектован магнетним минама нити радаром.
Такође је било речи о пројектима који су укључивали експерименте са невидљивошћу и контролом ума. Истина о овом пројекту никад неће бити објављена у јавности.
Међутим, резултати ових експеримената су били много другачији и опаснији него што је морнарица очекивала. Иако прича делује сувише бизарно да би била тачна, превише случајности упућује на њену истинитост. Постоје луде приче о овом злогласном експерименту: гласине о људима који су били ‘замрзнути’ у времену месецима, о људима који су путовали кроз време итд.
Никола Тесла је 1930. умешан у групу која је експериментисала са кретањем кроз време и простор. Почетком тридесетих година, Универзитет у Чикагу је истраживао могућност невидљивости употребом струје.
Овај пројекат је 1939. премештен у Принстонов институт напредних студија, недалеко од Фиалделфије. Тамо су успели да начине невидљивим мање објекте. Представили су ову технологију влади. Пошто је рат био у току, војска је желела да се истраживања наставе у том правцу.
Тесла је дошао до истог закључка као и Ајнштајн, а то је да развитак ове технологије не би био коришћен за добробит човечанства.
Влада је 1943. спровела тест користећи домаће животиње на броду УСС Елдридге. Животиње су постављене у кавезе и брод је начињен невидљивим. Међутим, када је брод поново материјализован, многе животиње су нестале или су им остали трагови радијације и опекотине. Тада се нису одржали тестови са људима.
https://youtu.be/hAshOz-hXt0
Ипак, тврди се да је 12. августа 1943. извршен тест са људима без њиховог знања. Брод је нестао и све се чинило у реду. Други пак тврде да се експеримент догодио 28. октобра, а неки докази то и потврђују.
У ратном дневнику УСС Елдридге-а пише: Елдридге је остао у Њујорку и Лонг Ајленду до 16. септембра, када је кренуо за Бермуде. Од 18. септембра до 15. октобра, прошао је кроз разне тестове. Он је 18. октобра кренуо за Њујорк и тамо је остао до 1. новембра. Од 1. до 2. новембра је ишао ка Норфолку, а 3. новембра је пошао за Казабланку. Елридге је стигао у Казабланку 22. новембра и остао тамо до 29. новембра, када је поново пошао за Њујорк.
Ово није читав садржај дневника, већ је дат акценат на период када се наводно догодио експеримент (28. октобар као горепоменуто).
Рекло би се да морнарица никад није извршила те експерименте, али влада је позната по заташкавању пројеката због националне безбедности. Пример такве ситуације је пројекат Менхетн, тј. изградња атомске бомбе, о чему се није причало док није постало очигледно.
Морнарица је у потрази за веродостојним одговором сугерисала да је Филаделфијски експеримент побркан са експериментима за размагнетисавање (маскирање видљивости у односу на магнетне мине).
Ипак, брод није био у луци 4 сата, а не пар минута. Према легенди, брод је транспортован кроз време и простор.
Али где се брод налазио 4 сата? Неки кажу да је отпутовао 40 година у будућност и завршио у Монтоку, Њујорк.
Морнарица је све негирала и рекла да су се људи изгубили на мору. Можда ће се једног дана сазнати истина.
Морнарица је спровела још један експеримент на УСС Тиммерман-овој електрани педесетих година. Појавила су се пражњења светла. Ова светла је угледао Карлос Мигел Аленде који је одмах обавести научну заједницу. Морнарица верује да је Аленде побркао тај експеримент са Филаделфијским експериментом.
Карлос Мигел Аленде, познат и као Карл Ален, био је чудан човек. Он се 14. јула 1942. године придружио маринцима, а 21. маја 1943. године је отпуштен. Затим се придружио трговачком броду СС Андреw Фурусетх, са ког је наводно видео транспортовање Елдридге-а у Норфолк из Филаделфије и обрнуто за неколико минута.
Он је о томе писао у својим писмима др Џесапу. Дописивање је трајало неко време док др Џесап није одустао од свега јер није могао наћи никакве друге трагове, мислећи да је у питању превара.
Један мучан траг се ипак појавио.
Два морнара су шетала парком када им је пришао унезверен човек. Он им је испричао фантастичну причу о експерименту у којем су многи чланови посаде умрли. Он тврди да су све преживеле чланове прогласили лудима. Један морнар је поверовао у причу и контактирао др Џесапа, испричавши му причу.
Иако је ово деловао као битан траг, др Џесап није успео да уради ништа, а приметио је и да му се репутација у научној заједници погоршава. Верујући да постоји други универзум бољи од овог, др Џесап је на крају извршио самоубиство 20. априла 1959. године. Неки верују да га је убила влада како би заташкала експерименте.
Кратко након његовог самоубиства, појавио се велики траг. Тај траг је био човек по имену Алфред Д. Бјелек.
Бјелекова прича је још бизарнија од Алендеове. Он је тврдио да су га транспортовали кроз време у будућност и да му је тамо морнарица испрала мозак. Због тога је постао убеђен да се зове Алфред Бјелек, а не Едвард Камерон, како му је било право име.
Бјелек има докторат из физике, тако да има неког техничког искуства. Радио је 30 година као електроинжењер тако да његово знање не може баш да се занемари.
Он је тврдио да је технологија коришћена у Филаделфијском експерименту добијена од ванземаљаца.
Бјелек је такође тврдио да су др Алберт Ајнштајн, др Џон фон Нојман и др Никола Тесла били укључени у пројекат. Нека контроверза се подигла око учествовања Тесле пошто је он умро у Њујорку 7. јануара 1943., два месеца након почетка пројекта.
Принцип који стоји иза Филаделфијског експеримента јесте Теорија уједињеног поља. Према овој теорији, гравитација и магнетизам су повезани на исти начин као маса и енергија у једнакости масе и енергије (Е=мц2).
Ајнштајн никад није решио Теорију уједињеног поља, али сама природа Филаделфијског експеримента сугерише другачије. Могуће је да је ова теорија постала владина тајна, па чак и да је искоришћена за пут у свемир без ракета.
Нема пуно информација о техничким подацима експеримента. Основни дизајн укључивао је два Теслина торња (електромагнета) постављена на оба трупа брода. Торњеви су укључивани на одређени начин при чему је настајала толико јака магнетна сила да је искривила саму гравитацију.
Рик Андерсон, међутим тврди да има неке информације на ову тему. Он тврди да су четири РФ трансмитера фазно постављени како би произвели ротирајуће поље. Он каже да су уместо два торња коришћена четири торња која су покретала два генератора. Неки научници чак верују да су нуклеарна магнетна резонанца и Филаделфијски експеримент повезани.
Други научник, Александар С. Фрејзер верује да експерименти ипак никада нису вршени уз помоћ електромагнетизма, већ уз помоћ термалних поља. Та термална поља су могла изазвати оптичку илузију којој је присуствовало неколико сведока. Што се тиче нестајања Елдридге-а, познато је да неки временски услови у океанима узрокују и нестајање острва. Трећи научник пак верује да су коришћени звучни и ултразвучни таласи.
Звучни таласи су могли изазвати појаву ‘ваздушног ћебета’ око брода, што се поклапа са извештајима. Много експеримената са ултразвучним таласима је рађено четрдесетих година двадесетог века, тако да постоји велика могућност да је Филаделфијски експеримент један од њих.
Јака звучна поља су позната по томе што лоше утичу на људе, што се такође поклапа са извештајима. Сматра се да је зелену измаглицу око брода узроковала сонолуминесценција, појава повезана са ексцитацијом околне воде помоћу јаког ултразвука.
Ипак, најгори ефекти су била ‘заглављивања’. Заглављена посада је постала невидљива и није могла да прича нити додирује друге људе неко време. О овоме је Аленде писао у својим писмима др Џесапу. Ово заглављивање је постало познато као Замрзавање и трајало је од неколико минута до неколико сати, оштећујући психу. Човек се могао извући само ако би га други чланови посаде извукли из тог стања додирнувши га. Замрзавање је могло да потраје и неколико месеци што се називало Дубоко замрзавање.
Током тог времена, човек је био потпуно свестан околине, али није могао ништа да учини. Дубоко замрзнуте су могли да уоче само други чланови посаде. Потребна су само два дана да човек потпуно полуди при Дубоком замрзавању. Човек који је био замрзнут 6 месеци је већ био потпуно луд када су га извукли.
Филаделфијски експеримент је постао сага пуна чудних дешавања и случајности. Напомиње се да је Аленде веровао да је морнарица била свесна нежељених ефеката који су се појавили код посаде.
Када је пун извештај експеримента предат Конгресу, чланови су били толико ужаснути да су одмах распустили пројекат. Међутим, истраживање је настављено у оквиру пројекта Монток или пројекта Феникс, који је водио др Џон фон Нојман.
Пројекат Монток се углавном базирао на томе како ум реагује на међудимензионална путовања. Фон Нојман је наводно покушао да повеже компјутере са умовима и успео у томе. Користећи ту везу, он је могао да утиче на туђе умове, отворивши на крају временски портал у 1943. годину у време Филаделфијског експеримента.
Читав сценарио је пун питања на која вероватно никада нећемо добити одговор.
Након много година истраживања, нису пронађени никакви званични документи који подржавају тврдњу о експериментима са невидљивошћу или телепортацијом, а који укључују брод морнарице нити Филаделфију или неку другу локацију.
Завера ћутања о овом експерименту је спроведена кроз све институције САД.
Извор: Wебтрибуне.рс
