Молитва је шапат душе, трепет срца. То је наш разговор са Богом Господом, којем можемо да се обраћамо и својим речима. Наша највећа заступница и молитвеница пред Господом је Пресвета Богородица.
Светитеље призивамо да нашим слабашним молитвама придодају своје, зато се у молитвама упућеним светитељима и кажемо:”Молите се за нас грешне”. Најважнија хришћанска молитва је ОЧЕ НАШ коју нам је дао сам Госпосд Исус Хритос.
Молитва се може испољити у три основна облика: као обожавање (хваљење), као молба и као заступање, а сваки од тих облика има своје подврсте.
Обожавање Бога, први основни облик молитве, темељи се на спознаји Божје присутности. Док сазнајем Божју величину, сасвим природно одговарам с дубоким унутрашњим поштовањем.
Обожавање Бога и његовог стваралачког ума је један облик молитве – свест о томе ко је Он и поштовање према Њему за све што је створио. Не могу да обуздам своје дивљење и поштовање када препознајем Божју мудрост, силу и доброту. Сасвим спонтано из мене извиру захваљивање и слављење док постајем свестан доброте Божје према мени, коју знам да не заслужујем
Хришћани би непрестано требало да се налазе у тој врсти молитве и заједништва с Богом. Требало би да смо свеснији Њега док нам говори кроз природу. Видимо Његову силу у олуји и муњама.
Миришемо Његову нежност у ружи. Видимо Његово ствааралаштво у цветићу дан-и-ноћ… Некад своје дивљење изражавамо речима; некад не. Једноставно, реч је о неком осећању које испуни наша срца, осећању које настаје када посматрамо многоврсна Божја самоиспољавања. Само кажемо: “О, како је Бог добар!” Док препознајемо Његову љубав и милост, ми га обожавамо и остварујемо однос с њим.
Извор: Opanak.rs
