Ако би се сви посматрачи америчке спољне политике рангирали по њиховом реализму, поштењу, интегритету и начину размишљања, мало њих би се могло приближити др Стивену Мејеру, дугогодишњем ЦИА аналитичару и професору политичких наука на Вашингтоновом престижном Универзитету националне одбране.
Да су његове препоруке преовладале последњих четврт века, свет, а посебно Европа, би били много боље место него што су сада, а који су тренутно резултат слушања инфериорних умова и дефицитарних личности који су водили америчку политику, анализира Џемс Џорџ Џатрас за руске медије.
Др Мејер је недавно критиковао приступ српске владе преговорима са “Косоварима“ у вези са судбином Срба у окупираној покрајини Косова и Метохије. Његова запажања, као то зашто је тренутни приступ непродуктиван и супротан интересима Србије и Срба на Косову, су потпуно тачна. Његова алтернатива је, да Београд покрене потпуно нову рунду преговора са намером за поделу по етничкој основи (у суштини, дуж реке Ибар).
Др Мејерова критика политике Београда:
“До сада је Бриселов поступак био неуспешан, као и сваки претходни труд још од 1999-те, да се пронађе праведно решење. Као и код претходних напора, Бриселов поступак је пропао зато што се игноришу питања политичке легитимности, власти и суверенитета. Док се ова питања не обраде искрено, биће веома мало напретка на Косову, ако га буде уопште.
“Албанци делују са становишта да ће Срби учинити све да задовоље ЕУ и да Приштина може да остане мирна, јер јер време на њиховој страни. Лидери у Приштини верују да имају Запад, посебно САД, на својој страни и да Србија никада није имала иницијативу и да је никада неће имати. Вучићева влада је била толико одлучна да жртвује Косово на олтару ЕУ, да је Београд ставио Србију у дефанзиву. Београд каже да Срби никада неће предати суверенитет над Косовом. Али мало по мало, то је управо оно што Београд ради.“
Др Мејер предлаже да уместо да се настави низ овај катастрофални пут, који само може довести до губитка Косова, Београд би требало да оконча ову сложену игру. Уместо тога, он позива Београд да преузме водећу улогу у овом процесу, да не заузима слабију позицију, да постави терен за нови приступ који треба да успостави оквир који заправо укључује питање суверенитета.
Централни део би требало да се подели, да Србија оствари пун суверенитет северно од реке Ибар, где Срби чине више од 90 одсто становништва, а регион јужно од Ибра треба да буде под косовским суверенитетом. Чланови обе етничке групе који не желе да живе под влашћу оног другог, могу да се преселе у другу зону са хуманитарним средствима. Међународне гаранције ће штити оне мањине које остану.
Предлог др Мејера је за дивљење, посебно у поређењу са политиком Београда која се сада одвија. Нажалост, постоје два озбиљна проблема са препорученим решењем др Мејера- То је политички и морално погрешно, и не би се остварило.
Фундаментална погрешност предлога др Мејера се односи на камен темељац на ком се његов предлог заснива- питања политичког легитимитета, власт и суверенитет. Србија има одговор на то питање у Уставу. Ако је, како др Мејер исправно примећује, предаја власти над чак и наизглед техничким областима предаја суверенитета, кршење Устава Србије, и штета националним интересима Србије, шта онда можемо рећи о одрицању од велике већине покрајине?
Каква врста нових преговора се може спровести над правним власницима по питању уступка да се на основу преговора одрекну већине онога што им законски припада? Ако ти украдеш мој ауто, али ја “преговарам“ тако што се сложим да те пустим да задржиш већину тога у нади да ћеш ми вратити једну од гума? Уступањем по питању суверенитета на почетку, Србија би изгубила цео свој улог пре него што би било какви преговори почели.
Можда највећа мана у предлогу др Мејера је недовољан обзир на чињеницу да се свет и Европа, мењају. Он индиректно алудира на то констатујући – “Недавно је, према наводима медија, министар спољних послова Ивица Дачић рекао да не мисли да ће новоизабрани председник Трамп вратити Косово Србији. То је свакако тачно. На првом месту, Трамп нема моћ, власт или право да врати Косово Србији.“
Слажемо се, Трамп неће вратити Косово Србији, иако сматрамо да ће имати “моћ“ да то учини, ако жели. Што се тиче тога да ли он има “власт и право,“ претпостављамо да нема ништа мање него што су Бил Клинтон и Џорџ Буш имали да га одузму.
Али то није поента. Много важније је да је естаблишмент Вашингтонове спољне политике у потпуној паници због тога што се у Белој кући настањује неко ко нема исте идоле као неоконзервативна и либерално-интервента гомила за коју је агресија на Косову 1999. године била њихов први “успех“ шаблон за касније незгоде на Блиском истоку. Трамп је неко ко жели да се слаже са Русијом, ко каже да је НАТО “застарео“, неко ко мисли да је борба против исламског терора заправо приоритет, а не покриће за подшку џихадистима.
Истовремено се Европска унија, лажни бог пред којим се лидери Србије клањају, распада под притиском растућег национализма. Колико ће Београд тога предати у танкој нади да ће до тог времена када Србија буде позвана тамо, још увек постојати ЕУ? Можда време и није на страни Приштине…
Србија већ треба да почне да размишља о ЕУ у прошлом времену, као ствари која нема будућност. Треба се спријатељити са патриотски оријентисаним покретима у Британији, Француској, Немачкој, Аустрији, Немачкој, и наравно, Америци. Изнад свега, бити близак са Русијом.
Закључни аргумент др Мејера је “чврста чињеница да Србија већину Косова неће добити назад. Сваки покушај да то учини би поново пробудио рат – рат који Србија не би могла да добије.“
Извор: Wебтрибуне.рс
