Регион

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА САНКЦИЈА Званично образложење “не пије воду”, Додику “пресудила” ова ТРИ ФАКТОРА

Окретање леђа Вашингтону и све приснији однос са Москвом један је од главних разлога због којих је одлазећа америчка адмистрација одлучила да уведе санкције против председника РС Милорада Додика.

То за „ЕуроБлиц“ тврде политички аналитичари, оцењујући да поред наведеног „главног разлога“, узроке санкција Додику треба тражити и у личној нетрпељивости коју, како тврде, према председнику РС осећају америчка амбасадорка у БиХ Морин Кормак и високи представник Валентин Инцко.
Директор Форума за етничке односе из Београда Душан Јањић тако сматра да кажњавање Додика, између осталог, представља и јасну поруку упозорења осталим српским политичарима „каква их судбина чека“ уколико одлуче да воде политику која се противи интересима САД.
– Ако оставимо по страни званично образложење санкција према Додику и приче о његовом антидејтонском деловању, немогуће је заобићи чињеницу да је председник РС последњих година постао изразито проруски оријентисан, док је у исто време постао још израженији његов антиамериканизам. Додик је, ако се тако може рећи, „изабран“ за санкције не само због наводних претњи према Дејтонском мировном споразуму и због своје запаљиве реторике, већ и због жеље одлазеће америчке адмистрације да пошаље јасно упозорење осталим српским политичарима с обе стране Дрине, а преко њих и самој Русији, да је Балкан америчка зона утицаја – каже Јањић.
Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Додаје да не верује да ће нова америчка администрација драматично мењати позиције које је на спољном плану утврдила она одлазећа.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић такође сматра да једноставно образложење санкција председнику РС због његовог наводног угрожавања Дејтонског споразума – „не пије воду“.

– Стиче се утисак да је и сам Додик свесрдно радио на погоршавању односа са одлазећом америчком администрацијом. Не може се рећи да је он водио антиамеричку политику, али се са великом сигурношћу може тврдити да је водио политику која је била усмерена против интереса Обаминих демократа. Он чак није ни крио, као што то ни сада не чини, да снажно подржава и верује у нову спољну политику САД коју најављује Доналд Трамп. Уосталом, сетите се да је Додик уочи одржавања америчких председничких избора јавно позивао српску дијаспору у САД да гласа за Трампа – каже Миливојевић.

Он додаје да је управо тај моменат, вероватно, продубио нетрпељивост одлазеће америчке администрације према актуелном председнику РС.

– Такође, не треба занемарити ни личну нетрпељивост коју према Додику већ дуго показује америчка амбасадорка у БиХ, као ни вишегодишњи сукоб који Додик има са Валентином Инцком. На крају. чини ми се да ни самом Додику ова ситуација не представља неки превелик терет. Штавише, он ми више делује као неко ко ужива у улози „последње жртве“ Обамине администрације. То ће му на унутрашњем политичком плану донети само корист и код Срба га представити као неког ко је страдао у борби за њихове интересе – закључује Миливојевић.

Извор: Blic.rs