О враћању културног блага прича се већ годинама, а као услов Београду поставила га је претходна хрватска влада, која је уз то тражила и укидање закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине и унапређењу права хрватске мањине у Србији. На тај услов претходних недеља подсетили су поједини хрватски посланици у Европском парламенту.
Да ли се ради само о опипавању терена и причи за домаћу употребу или ће се све претворити у још једно условљавање Србије, знаће се након заседања Комитета за проширење 10. или 11. јануара, на којем ће бити речи о отварању поглавља 26, а које се односи на културу и образовање.
Како је „Блицу“ речено у српском преговарачком тиму, тај услов до данас није испостављен као званичан.
– О томе смо чули само из медија. Хрватски представници знају да за то неће добити подршку осталих држава чланица – наводи наш саговорник.
Из хрватских музеја недостаје више од 25.000 уметнина
„Блиц“ је тим поводом контактирао и хрватско министарство културе, које нам је детаљније образложило шта од културног блага тражи од Србије.
У писменом допису наведено је да од Србије потражују „1.065 културних добара из православних цркава и манастира“, као и да је у периоду од 2001. до 2013. у Хрватску враћено 25.260 уметничких дела.
„Међудржавно Повјеренство за поврат културних добара наставља с радом на повраћају преосталих уметнина. Према подацима из процене ратне штете, недостаје још 24.500 музејских предмета из 45 хрватских музеја за које се не зна где се налазе, те јесу ли ти предмети уништени или отуђени и за које не постоји евиденција, нити су били предметом преговора о повраћају“, наводе у хрватском министарству културе.
Сигурно је да ће хрватска страна максимализовати своје захтеве, али зна се и шта су наши услови. Никакви привремени депои не долазе у обзир, један део имовине СПЦ може да се врати кад се обнове цркве из којих је склоњено. Ми смо за дијалог, али не на штету СПЦ и нашег културног блага – рекао је Вукосављевић.
Највећи део добара, који је стигао из Хрватске за време војних операција „Олуја“ и „Бљесак“, чини ризницу манастира Крка, односно добра из Далматинске епархије, а на утврђеном списку су и добра која припадају Епархији пакрачко-славонској, као и осјечкопољској и барањској. Културно благо углавном чине иконе и књиге, као и други богослужбени предмети чији је власник СПЦ, а сви други предмети, који су припадали збиркама музеја или другим јавним колекцијама, враћени су у периоду од 2001. до 2015. године.
