Издвајамо Србија

ДРЖАВНА БЕЗБЕДНОСТ ОТЕЛА СИНА ЛЕПЕ БРЕНЕ: Откривена строго чувана тајна!

Отмичари осмогодишњег Стефана Живојиновића, сина Лепе Брене и Бобе Живојиновића, претили су да ће „дете вратити у комадима“ уколико им не исплате 2,5 милиона марака! Бивши шеф Службе државне безбедности Радомир Марковић одмах је обећао помоћ Боби Живојиновићу, али прстом није мрднуо да се пронађу киднапери!

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

БЕОГРАД – Сведочење Миладина Сувајџића, познатијег као Ђура Мутави, пред Специјалним судом у Београду поново је отворило питање бруталних отмица озлоглашеног „земунског клана“, иза којих је стајао, како тврди Сувајџић, лично Милорад Улемек Легија!

Отмица Стефана Живојиновића, сина фолк звезде Лепе Брене и прослављеног тенисера Слободана Живојиновића, једина је из тог периода остала под велом мистерије и после 17 година, а ново светло на њу би могао да баци Сувајџићев исказ у којем је навео да је клан отмицама почео да се бави у јесен 2000, када им се на мети нашао Вук Бајрушевић, рођени брат удовице Владе Ковачевића Трефа.

– Осмогодишњи дечак, мали Стефан, отет је на Бежанијској коси само неколико дана после Бајрушевића. Полиција већ годинама сумња да иза свега стоје озлоглашени припадници „земунског клана“, али за то никада није било довољно доказа. Истрага је и данас отворена, а сумње полиције је можда најбоље описао пензионисани полицајац Миле Новаковић у својој књизи. Он је, описујући ову отмицу, на неки начин указао на бившег начелника ДБ Радомира Марковића као човека који би и данас могао да да одговор на питање ко је отео Стефана – открива саговорник Курира из српског правосуђа.

Састанак на Бањици

У својој књизи „Отмице земунског клана“, Новаковић је поред бројних других отмица описао и киднаповање Стефана Живојиновића. Отмичари су породици упутили језиву поруку: Ако не урадите како тражимо, враћаћемо Стефана у деловима! У књизи се наводи сусрет Бобе Живојиновића и тадашњег начелника Ресора државне безбедности Радета Марковића, коме се очајни отац, упркос монструозним претњама киднапера, једино обратио за помоћ. Састанку су се убрзо прикључила још двојица оперативаца београдске полиције, којима Марковић обећава помоћ и сву технику ДБ која се користи за праћење и лоцирање.

– Оперативци тадашњег београдског СУП, међутим, и поред Марковићевих обећања, никада нису добили помоћ колега из ДБ – наведено је у Новаковићевој књизи.

Зашто Марковић није испунио обећање дато Живојиновићу, подједнака је мистерија као и сама отмица. Брена и Боба су након тог састанка одлучили да испоштују све захтеве отмичара и исплате два и по милиона марака. Дете је након пет дана агоније пронађено неповређено на Калемегдану.

Живели у страху

Оно што, међутим, на сличан начин боде очи у Новаковићевој књизи јесте информација о одласку Живојиновића у Америку након отмице. Аутор наводи да ни након примопредаје Брена и Боба не пријављују полицији отмицу, већ из страха одлазе у Америку. Средином 2001. враћају се и пристају да обавесте полицију, као и да дечак буде саслушан.

– Иако ни те информације нису много помогле у даљој истрази, инспекторима се још тада наметнуло као питање зашто су Живојиновићи баш тад преломили да у случај укључе и државу. Акција „Сабља“ и обрачун са организованим криминалом и даље су били у далекој будућности, а једина измењена околност било је хапшење Радета Марковића 24. фебруара 2001 – каже за Курир извор који је био укључен у истрагу.

Курир је контактирао са породицом Живојиновић, али нам је Боба рекао да не жели да прича о томе.

ЧИЊЕНИЦЕ

*У отмици учествовале најмање две мушке особе
* Захтеван откуп од два и по милиона марака, или дупло више за откуп тела уколико се не испоштују услови
* Отмичари комуницирали мобилним, али и писмима куцаним на машини
* Дете није могло да препозна отмичара

Сличности са отмицама земунаца

* Начин и време отмице – пресретање, везивање очију и вожња до скровишта на непознатој локацији
* Комуницирање телефоном
* Навођење и примопредаја новца на ауто-путу

Разлике у односу на отмице земунаца

* Никада нису отимали децу
* Нису користили писма
* Злостављали отете жртве

Отмице „земунаца“

• Брата Бојане Бајрушевић Вука „земунци“ су отели 7. новембра 2000. на паркингу у Улици Жарка Вуковића Пуцара, испред броја 17. Био је у посети мајци, која станује у тој згради. Његова сестра се обратила за помоћ полицији, али и Милораду Улемеку Легији. Отмичари су тражили пет милиона марака, али им је Бојана дала 1,5 милиона пре него што су га пустили.

• Мирослав Мишковић отет је 9. априла 2001. на Булевару Арсенија Чарнојевића. Четворица маскираних припадника „земунског клана“, наоружаних аутоматима, извукли су га из аутомобила и одвезли на непознату локацију. Тражили су за откуп 10 милиона марака, али су с власником „Делта холдинга“ постигли договор да износ буде упола мањи.

• Милија Бабовић отет је 24. марта 2002. на Јужном булевару. Током двадесетак дана заточеништва задобио је бројне повреде. Пуштен је тек када је отмичарима исплаћен откуп од 10,5 милиона евра. Легија је играо двоструку игру: као пријатељ породице носио је паре за откуп, а с друге стране је Милета Луковића Кума саветовао како да поступа и одавао му шта је породица пријавила полицији.

Миле Новаковић
НЕ ЗНАМ ЗАШТО РАДЕ НИЈЕ САСЛУШАВАН

Бивши начелник УКП и аутор књиге о отмицама „земунаца“ казао је јуче за Курир да му је жао што ова отмица није расветљена, као и да је у књизи износио само своја запажања.- Ни у кога нисам упирао прстом. Не знам зашто Марковић није саслушаван о том случају. Случај је личио на отмице које су чинили „земунци“, али се и разликовао – рекао је Новаковић.

Извор:Курир.рс/И. Милићевић-Ј. Спасић