Занимљивости Издвајамо

СИМБОЛИ НА СРПСКОМ ГРБУ: Пет ствари које не разумете или на њих не обраћате пажњу

Застава Србије (фото:ЈуТјуб)

Да ли знате чиме је постављен плашт, које је плашт боје и шта то све значи? Или шта симболишу љиљани на које скоро нико и не обраћа пажњу? Хералдика је чудо и језик за себе

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како изгледа грб Републике Србије – сви знају. Знају и шта се све на њему налази, мада би неке детаље многи заборавили при набрајању јер већина не обраћа пажњу на детаље. Неке детаље, пак, већина и не примети, а скоро нико није упознат са значењима симбола у које се куне.

Покушаћемо да разјаснимо основе са тим у вези, што је могуће концизније и сажетије.

КРУНА

Симболише суверенитет, државу као такву, као и моћ и заштиту. Изнад ње је само Бог, представљен крстом који се на врху круне налази (или неког другог симбола у другим религијама). Крст симболише не само Бога већ и уверење да је носилац круне (у овом случају држава) носилац “по милости Божијој”, “у Христу Богу”, који је његов односно њен заштитник.

На нашој златној круни је, поред крста на плавом шару, и 40 белих бисера, осам плавих сафира те два црвена рубина.

ПОРФИРНИ ПЛАШТ СА ХЕРМЕЛИНСКОМ ПОСТАВОМ

Порфира је још једна ознака суверенитета у хералдици, а постава од хермелина, односно крзна велике ласице из породице куне која води рачуна о својој чистоћи, симбол је моралне чистоће и некорумпиране власти.

ДВОГЛАВИ ОРАО

Западна и источна хералдика дају му истоветни смисао (нису само Византија, Србија и Русија имале двоглавог орла, он се налазио и на грбу Светог римског царства, Аустријског царства, Аустроугарске, итд): он представља јединство и хармонију световног и сакралног принципа, симфонију између Небеса и Земље, цркве и државе. Придаје му се често и значење “гледања” и на Исток и на Запад. Као симбол се, иначе, јавља још у ИИ миленијуму пре нове ере, код Хетита у Анадолији.

СРПСКИ КРСТ

Крст и четири оцила не захтевају подробније објашњење. Премда ми оцила често третирамо као ћирилична слова “с” која долазе од скраћенице “само слога Србина спасава”, то су заправо огњила којима се палила ватра.

Историја крст са четири оцила налази још на старогрчим вазама, на хаљинама громовника Зевса, а два огњила из којих севају муње красила су и штитове римске војске као симбол громовника Јупитера. Дакле, српски крст је симбол бога громовника, муњобије. Званично, у нашем случају, огњила са крстом представљају крилатицу “ватром ћемо крст бранити” и својеврсни су помиритељски спој хришћанске вере и паганске прошлости.

Западна и источна хералдика дају му истоветни смисао (нису само Византија, Србија и Русија имале двоглавог орла, он се налазио и на грбу Светог римског царства, Аустријског царства, Аустроугарске, итд): он представља јединство и хармонију световног и сакралног принципа, симфонију између Небеса и Земље, цркве и државе. Придаје му се често и значење “гледања” и на Исток и на Запад. Као симбол се, иначе, јавља још у ИИ миленијуму пре нове ере, код Хетита у Анадолији.

ЉИЉАНИ

Ово је један од најстаријих и најраспрострањенијих хришћанских знакова у хералдици који симболише љубав, изабраност Богородице да роди Христа, непорочност, чистоћу, а ако постоје три љиљана онда симболишу Свету Тројицу. Овакво утемељење долази и из Старог и из Новог завета.

Средњевековна Србија је била пуна љиљана, на царским и краљевским регалијама, фрескама и новцу. Круна коју је Стефан Првовенчани добио из Рима и којом је крунисан 1217. године имала је на себи ниску љиљана због чега су сви Немањићи на својим кованицама себе приказивали са њом на глави, а да би положио право на њихово наслеђе босански је краљ Тврто И Котроманић увезао и ту круну и љиљане на грб Босне: љиљан је тако, на неки начин, код Срба био и симбол божанског права краља да краљује и влада (“Стефан у Христу Богу благоверни цар свима Србима и Грцима, и странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима”).

Најдаље је отишло Француско краљевство чији је грб до 1376. године био посут љиљанима, чиме се правила референца на библијску “Песму над песмама” у којој се каже: “Што је љиљан међу трњем (то је драга моја међу девојкама)“; ова други је схватан као “то је Француска међу земљама“; након тога су се на грбу Француске налазила само три љиљана као симбол Свете Тројице.

Извор:Телеграф.рс/О.Ш.