Већина лековитих својстава лука приписује се његовима антиоксидансима и сумпорним једињењима
Осим у гастрономији, лук је омиљен и у природној медицини, а његова лековитост позната је свима. Чињеница је да су својства лука свестрана и врло снажна, због чега се може уврстити међу најздравије намирнице света.
Лук је једна од најстаријих повртарских култура позната по специфичном љутом укусу и јаком мирису. Постоји много врста лука, а код нас је најчешћи обичан или црвени лук. Све врсте лука су лековите, тако да не можете погрешити ни са једном сортом.
Сматра се да потиче из Азије. Био је једна од ретких намирница која се није кварила током зиме због чега је одмах освојио значајно место у исхрани. Како се ширио другим континентима, постао је незамењљив и у другим културама те изузетно популаран у медицинским круговима где се користио за лечење низа болести. Египћани су сматрали да његов сферни облик и концентрични кругови представљају вечност. Грци су га често конзумирали јер су веровали да чисти крв од токсина што је данас потврђено многим студијама, као и његова друга лековита деловања.
Сирови лук садржи 40 калорија на 100 грама. Састоји се од 89 одсто воде, 9 одсто угљених хидрата, 1,7 одсто влакана, те минималне количине протеина и масти. Најзначајнија влакна у луку су фруктани који потпомажу здраву флору у цревима.
Лук је добар извор: дијеталних влакана, витамина Ц – важног за имунитет и лепу кожу, витамина Б6 – важног за стварање црвених крвних зрнаца, фолне киселине – есенцијалне за стварање ћелија, калијума – благотворног за притисак и здравље срца, мангана – за здравље ткива и костију.
Лековито деловање лука
Већина лековитих својстава лука приписује се његовима антиоксидансима и сумпорним једињењима. Многа лековита једињења из лука делују у синергији, те помажу да се уравнотежи здравље организма. Међу лековитим својствима лука убрајају се његове следеће одлике: спречава упалне процесе, штити здравље срца и крвних судова, смањује ризик од дегенеративних болести, побољшава пробаву, смањује ширење вируса, чисти крв од токсина, чува од дијабетеса, побољшава расположење, делује антибактеријски и антигљивично, побољшава апсорпцију нутријената из хране, штити од рака.
5 најважнијих лековитих својстава лука
1. Чува здравље крвних судова
Лук је одлично средство за заштиту од крвних угрушака јер обилује једињењима која делују антикоагулативно. Коронарним болесницима препоручује се свакодневно конзумирање лука јер његови састојци спречавају гомилање тромбоцита и убрзавају процес разградње угрушака. Такође, конзумирање лука уз масну храну помаже блокирању штетних учинака масти међу којима је и стварање крвних угрушака.
Сирови лук представља најбољи лек за подизање доброг ХДЛ холестерола, те је препоручљив срчаним болесницима. Довољно је појести пола сировог лука дневно, јер термички обрађен не делује на холестерол. У истраживањима се ХДЛ холестерол у просеку повисио за 30 одсто, а терапија је била успешна код 70 одсто испитаника. Сумпорна једињења из лука такође помажу смањивању високих триглицерида и опуштању крвних судова. Лук смањује ризик од високог крвног притиска, болести коронарних артерија, периферних васкуларних болести и инфаркта.
2. Регулише шећер и штити од дијабетеса
Медицина од давнина признаје деловање лука у регулацији шећера, чак и у мањим количинама када се употребљава као додатак јелима. Студије су потврдиле да се честа конзумација лука може повезати с нижим нивоима глукозе у крви, независно од тога да ли је лук куван или сиров. Активно деловање приписује се једињењима алил-пропил-дисулфиду и алицину који стимулишу излучивање инсулина. Лук садржи манган и хром – два елемента која су неопходна за правилно лучење и деловање инсулина.
3. Значајна је помоћ код рака
Више од 30 антиканцерогених једињења откривено је у луку, попут сулфида, кверцетина и аојена. Сматра се да смањују раст тумора и штите од слободних радикала. Посебно се препоручује код рака једњака, желуца, црева и простате јер се у студијама показало да честа конзумација лука повезана са смањеном стопом ових типова рака.
4. Осигурава миран сан и добро расположење
Фолна киселина коју налазимо у луку може помоћи код депресије јер превенира стварање хомоцистеина у телу који може спречити опскрбљивање мозга нутријентима. Вишак хомоцистеина омета производњу серотонина, допамина и норепинефрина који осим доброг расположења, регулишу сан и апетит.
5. Јача кости, косу и нокте
Остеопороза је честа код жена у постменопаузи, а здрава дијета то може спречити. Опсежна студија на женама изнад 50-те године установила је да је редовна употреба лука повезана с већом густином костију. Такође, истраживања су показала да је код жена након менопаузе, које су свакодневно јеле лук, смањен ризик од лома кука. Висока концентрација сумпора може донети корист и везивном ткиву јер је сумпор неопходан за формирање овог ткива.
Редовна примена сока од лука на власишту убрзаће раст косе, а свакодневно трљање ноктију ојачаће слабе и ломљиве нокте. Екстракт лука изузетно је ефикасан у смањивању ожиљака, тако да се и након операција за смањивање хипертрофичних и келоидних ожиљака препоручују креме на бази његовог екстракта.
Извор:алтернатива-за-вас.цом
