Ова намирница је пуна трансмасти које узрокују зачепљење крвних судова, повећавају ризик од инфаркта, а повезују се са настанком реуматских обољења и неких врста тумора.
Маргарин је намирница која изазива озбиљне здравствене проблеме, тврде стручни саговорници Заштитника потрошача. Пун је трансмасти које изазивају срчана обољења, атеросклерозу, шлог, а повезују се и са неким врстама канцера.
Проблем је што га је скоро немогуће избећи јер се налази у бројним намирницама – у лиснатим тестима, кондиторским производима, пецивима. И док је у најразвијеним земљама света, попут САД, забрањена продаја маргарина са трансмастима, у Србији је ситуација потпуно другачија. Центар изузетних вредности у области истраживања исхране и метаболизма Медицинског факултета у Београду урадио је анализу маргарина који се продају на нашем тржишту.
Према тим резултатима, највећи проблем је са стоним маргаринима. Од шест испитиваних само је један имао низак ниво трансмасти, готово у траговима, испод 0,5 одсто. Сви остали су имали од 16 до 29 процената. Докторка Весна Вучић, научни саветник Центра изузетних вредности у области истраживања исхране и метаболизма, потврђује за Заштитник потрошача да су трансмасти из маргарина веома штетне по људско здравље.
– Трансмасти су толико штетне да не могу чак да се упореде ни са шећером и брашном, који су такође лоши по здравље човека. У неким земљама у свету донет је закон по којем се зна колика количина трансмасти се може наћи у производима и то се стриктно поштује.
Код нас тога нема и вредности трансмасти у намирницама у нашој земљи су вишеструко веће.
Она упозорава да трансмасти неповољно утичу на здравље.
– Лоше су по крвне судове и могу довести до атеросклерозе, па чак и до шлога – каже др Вучић и додаје да се трансмасти користе у индустрији хране већ дуже од 100 година.
– Праву експанзију доживеле су у другој половини прошлог века. Постале су саставни део већине маргарина, али и кондиторских производа.
Њихова производња је релативно јефтина, побољшавају укус и продужавају рок трајања производа, на собној температури су чврсте, а у устима се топе и то их је учинило веома погодним за индустрију хране. Међутим, деведесете године је обележио огроман пораст срчаних обољења и разних врста канцера и појавили су се докази о изузетно штетним ефектима трансмасти. Данас се зна да оне узрокују атеросклерозу – зачепљење крвних судова, пораст лошег и смањење доброг холестерола, а повезују се и са настанком реуматских обољења и тумора
Тешко је проценити да ли и природне трансмасти имају овакве ефекте, јер се у храни налазе заједно са засићеним мастима, које и саме имају донекле сличне ефекте. Али за индустријске трансмасти су докази сасвим поуздани – упозорава докторка Вучић. Деценијама уназад људима се прича да је маргарин здрав за срце, да снижава холестерол, да помаже при мршављењу и да побољшава здравље, међутим, Маја Петровић, ауторка блога Витки Гурман, каже да је то чиста лаж и да се потрошачи обмањују годинама.
– Морамо разликовати два типа маргарина: старе са трансмастима, и нове који их имају јако мало али се рекламирају као „маргарини без трансмасти“. Маргарин са транс мастима ушао је у употребу 60-тих година прошлог века, а експанзију доживео 80-тих. Још тада је утврђено да трансмасти нису здраве за организам, да је то састојак који је штетан за наш организам. Наше тело га не препознаје, не зна како да га искористи па ова лабораторијски створена маст завршава у организму, правећи му велику штету.
Маргарин се прави од рафинисаних биљних уља, која се производе на високим температурама и тако оштећују – а затим избељују и чисте уз употребу хемикалија, које остају у уљима. Висока температура у процесу прераде уља уништава у њима витамине и антиоксидансе, а овако настају и слободни радикали који могу изазвати велика оштећења у ћелијама, убрзати старење и повећати ризик од рака.
Већ овакав поступак може да поризведе транс-масти. Затим се овако добијена уља делимично хидрогенизују, што је поступак којим се течна уља претварају у чвршће масти – а тај поступак ствара још транс-масти. Данас се зна да транс масти изазивају многе аутоимуне болести и дијабетес типа 2, јако су опасне и САД их је забранио за људску употребу – каже наша саговорница и додаје:
– Овај опасан маргарин са трансмастима се ставља у лисната теста и пецива. И поред сазнања о штетности, пекарска индустрија их и даље користи. Куповином ових производа, трујемо се сваки дан, нарочито деца која су навикла да за доручак доручкују свакојака пецива.
Количина трансмасти коју смемо да уносимо у организам је – нула. Многи људи избегавају свињску и пилећу маст сматрајући да је она много штетнија од маргарина, али није тако.
И свињска и пилећа маст садрже засићене масти, али свега 30 до 36 одсто. Свињска маст у себи садржи и витамин Д па његовом конзумацијом на природан начин уносимо тај витамин у наш организам. На овим мастима смо као врста живели све до појаве ТВ реклама…
Нови маргарини који се данас рекламирају као они „без трансмасти“ их заправо најчешће имају у малом проценту. Они су по хемијском саставу вештачки направљена засићена маст. За разлику од природних засићених масти, ови маргарини садрже и воду, адитиве, вештачке витамине. И оно најгоре од свега: потпуно су неистражени – додаје Маја Петровић.
Она подсећа да је пре годину и по дана у Сједињеним Америчким Државама донета уредба о забрани продаје маргарина са трансмастима у продавницама.
– Влада САД дала је рок од годину дана да све продавнице у земљи повуку маргарине са трансмастима са својих рафова. То је било нужно да ураде јер је у тој земљи доста гојазног становништва са озбиљно нарушеним здрављем, а маргарини са трансмастима га свакако нарушавају. Са њима се слаже и нутрициониста Милка Раичевић. Како каже, масти су потребне нашем организму, али морамо разликовати добре од оних лоших.
– Трансмасти, односно незасићене масне киселине су лоше и штетне по наш организам, ту нема дилеме и то је и научно доказано. Трансмасти се, нажалост, налазе у многим производима, па чак и у храни за децу, а не само у маргарину.
Производи са трансмастима далеко су јефтинији, а прехрамбене компаније улажу огромне количине новца у њихово оглашавање како би допрли до купаца. Статистика показује да смо све болеснији, повећао се број малигнитета, нарочито код деце. Умногоме је то узрок нездраве и хране пуне адитиве и разних штетних додатака – рекла је Раичевићева.
Рачуница од које страда срце
У једном паковању маргарина има и до 60 грама трансмасти. С обзиром на штетан утицај на здравље, Светска здравствена организација је препоручила да се унос трансмасти ограничи на 1 одсто укупног енергетског уноса, или око 2 грама дневно. Ако само 2% калорија које дневно унесемо у организам из шећера заменимо трансмастима, ризик за срчана обољења повећава се за чак 24%. Уколико 2% калорија добијених из засићених масти заменимо трансмастима, ризик расте за 20%. Уколико заменимо полинезасићене масне киселине (омега-3 или омега-6), вероватноћа за срчана обољења се повећава за читавих 32%. А тих 2% калорија су свега три до четири грама трансмасти, упозорава докторка Весна Вучић.
– Постоји много начина да се трансмасти елиминишу из производа, чак и из маргарина. Ту су тотална хидрогенизација, интерестерификација, блендирање више врста масти/уља, замена маргарина у производима палминим уљем.
Ниједна од ових измена не би требало да доведе до значајног поскупљења или промене укуса финалног производа. Многе земље су већ увеле добровољно или обавезно обележавање садржаја трансмасти на етикети, док су неке ограничиле количину трансмасти у производу на 2 одсто од укупних масти, дакле не 2 грама на 100 грама производа, већ 2 грама на 100 грама укупних масти у производу, што је много мање. Ову регулативу је у Европи прва увела Данска 2003. године, а касније су је следиле Аустрија, Швајцарска, Исланд и друге земље.
Извор: Informer.rs
Фото: pixabay.com
