Неколико највећих савремених научника протеклих година убијени су под веома чудним околностима, а за њихове смрти су се везивали и мистериозни догађаји који су следили.
Полиција је давала прилично загонетна објашњења за њихове смрти, па су теоретичари завере сматрали да се ради о убиствима која се заташкавају
Еуглен Малов
Малов је био водец́и научник у контроверзном пољу слободне енергије. Можда због тога, када је пронађен мртав на путу до свог детета, многи теоретичари завере поверовали су да је све било планирано, упркос званичној верзији да се ради о убиству које је ескалирало око свађе због неплац́ене кирије и потом исељења.
Наиме, Малов је издавао у закуп своју бившу кућу породици Шаферс у време његове смрти, а у мају 2004. године син те продице Чад са својом девојком Кендејс Фостер и пријатеље Мозелом Брауном, оптужени су за убиство научника. Према истрази, Чад се вратио у куц́у коју је породица изнајмљивала заједно са Брауном. Њих двојица су претукла научника на смрт, а затим покушали да наместе да инцидент изгледа као пљачка уз помоће Кендејс Форесте. Необично је да је, упркос очигледној вези са Шаферсима, полицији требало неколико година да их повеже са убиством и ухапси.
Џон Мулен
Физичар и нуклеарни научник Џон Мулен је умро изненада у јуну 2004. године од тровања арсеником. Верује се да му је смртоносна доза дата преко „здравственог пиц́а“ које је раније попио. Када је умро, Мален је радио за Боинг.
Његову девојку Тамару Рало, која је требало да буде приведена због умешаности у убиство, полиција је пронашла мртву у њеној куц́и. У то време, истражитељи нису хтели да открију медијима да ли је она извршила самоубиство или је убијена. Без обзира на то, ипак, нец́е бити суђења за Муленову смрт.
Владимир Коршунов и Алекси Брушлински
Владимир Коршунов и Алекси Брушлински, руски научници који су радили у пољу микробиологије, убијени су у Москви један за другим и то за две недеље. Убиства су се десила 2002. године. Брушлински, који је такође био члан Руске академије наука, убијен је 28. јануара а власти су ово означиле „бандитски напад.“
Он је претучен до смрти. Две недеље касније 8. фебруара, Коршунов је такође претучен на пешачком прелазу близу своје куће и остављен је на улици. Коршунов је био шеф одсека за микробиологију на руском државном Медицинском факултету у тренутку када је убијен. Оба убиства су званично сматрана случајним нападима али су заинтригирала теоретичаре завере.
Јонг Им
Године 2005. убиство професора у пензији Јонга Има са Универзитета у Мисурију, заинтригирало је јавност. Јонг Им је био врстан хемичар протеина. Његово тело су октрили ватрогасци, када су позвани да угасе ауто који је горео на трећем нивоу гараже. Када су угасили пожар, открили су тело у пртљажнику возила. Било је више убодних рана на грудима, што је сугерисало да је био мртав пре него што је стављен у кола. Скоро деценију касније 2013. године, за његово убиство је окривљен криминалац по имену Тимоти Хоаг, који је недавно скочио у смрт са исте гараже где је пронађено тело професора.
Јан Лангфорд
Упркос чудним околностима смрти доктора Јана Лангфорда 11. фебруара 2002. године, полиција је објавила да смрт није сумњива и то у року од 48 сати. Он је пронађен, делимично го, са ранама по телу, и бизарно постављен на столицу у свом дому. Полиција је навела да су ране биле или од самоповређивања или из неке претходног несрец́е. Други извори, мада незванични, тврде да су његове ствари биле попрскане крвљу, када је тело било откривено. Лангфорд је био водец́и истраживач ризика по животну средину на Универзитету Ист Англија, где је радио осам година, а колеге су га описивале као „једног од водец́их европских стручњака“ у овој области.
Извор:Листверсе.цом
