Хиљаду метара пронађене филмске траке откривају невероватан живот Тита и Јованке каквог до сада нисмо знали.
Јованка Броз у бесу је дохватила телефон и разбила га о земљу, уз бесан узвик:
„Што нас ови гадови прислушкују!?“
Речју “гадови” описивала је људе Александра Ранковића, Титове десне руке. Како видимо из “Титове собе тајни” – документарног серијала насталог из Аладинове пећине с благом, бункера Филмских новости у којима су неколико деценија филмски материјали с двора Брозових скупљали прашину – Јованка Броз је, према изјави Милана Жежеља, Титу стално пунила уши тезама како ће га “Срби убити!”
„Ниједан њихов владар није дочекао смрт у кревету“, викала је, а Жежељ преносио Славки Ранковић, супрузи Александра Ранковића.
Ту долазимо до њеног личног мотива за ту опсесију.
„Не желим да завршим као Драга Машин“, викала је Јованка.
Убиство Александра Обреновића и Драге Машин изазвало је оштре осуде у Европи, али и страх Јованке Броз деценијама касније. Јованка је, како видимо из материјала, била пупчаном врпцом везана за Ивана Стеву Крајачића, хрватског министра полиције и главног руског обавештајца на Балкану.
У “Титовој соби тајни” чујемо сведоке који описују како је Јованка, са Стевом Крајачићем, планирала уградњу уређаја за прислушкивање сопствене просторије, што је требало да послужи као изговор – и послужило је – да се реше Ранковића.
Ранковићев пад почео је кад је одбио Титову наредбу да формира партијску комисију која је требало да испита “дрско и безобразно држање Лазара Колишевског, шефа македонских комуниста”.
Ранковић је ту наредбу одбио да изврши и тиме се замерио Јованки, која је у великој мери допринела његовом паду, мада то није био једини разлог смене. Ранковић се, наиме, котирао као друго име за тајнополицијску репресију – а колико је Удба била моћна, довољно говори то да ту службу и данас, годинама након распада Југославије, и деценијама након укидања као политичке тајне полиције, многи грађани доживљавају главним креатором политичких збивања у Југославији. Или једним од главних. Те Јованкине интриге нису биле тек дворске сплетке без политичке тежине. Премда није имала формалну политичку позицију, била је важан политички фактор. Након смене Ранковића уставноправни и политички карактер Југославије драматично се изменио. Републике су ојачале државност, полиције су постале републичке установе, а репресивни апарат преузели су људи склони федерализму. Јованка Броз била је, можда и нежељена, али важна, утицајна и богата “кума” овдашњих државности… Из материјала Филмских новости настала је серија од 28 епизода у трајању од 53 минута.
„Екипе Филмских новости снимале су Тита по неколико сати дневно, а за филмски журнал се користио само мањи део. С ове временске дистанце, снимци који нису приказани, или који чак нису никад ни монтирани, занимљивији су од оних који су раније приказивани, а уз релевантне коментаторе и суговорнике, свједочанство које нас приближава истини“, рекао је за Блиц Владимир Томчић, директор Филмских новости. У обиљу материјала који је настајао од 1945. до 1980. има и бисера попут оног у ком Тито вози луксузни аутомобил максималном брзином кроз шуму на Брионима.
„Титове болести су биле табу теме и од јавности је скривано да је он до 1960. био пет пута оперисан. У медијима се о томе није говорило, а ми имамо снимке из болнице, постоперативни период… Такође, Тито и војска до сада нису обрађена тема“, рекао је Томчић.
Материјали о Титу и војсци су више него занимљиви. Аутор те епизоде, Мирослав Лазански направио је епизоду као да је Јосип Броз и даље жив.
Сликајући се на тенковима и другим оружјима и оруђима Титове војске, Лазански је открио запањујући податак.
Новинар „Политике“ наводи како је Јосип Броз Тито након избијања друге тршћанске кризе 1974. године – реч је о кризи у одређивању границе с Италијом – дигао две дивизије војске које је послао на границу с Италијом, а сам обуо чизме и отишао на издвојено заповедно место у Словенију, у Виницу. Годину касније Италијани су потписали Осимске споразуме, којима пристају на границу с тадашњом Југославијом. Тито је тада имао 84 године, а Италија је била чланица НаАТО-а, но он се очигледно није дао импресионирати. Коча Поповић, његов славни генерал – који је до смрти возио „спачек“ – једном је рекао да је Броз био “кондотјер”, професионални ратник увек спреман на изазов…
У Соби тајни чујемо и Хрушчовљеву изјаву, према којој је Тито био последњи социјалистички цар, чији је начин живота био више него раскошан. Јованка је, видимо у серији, испод резиденције у Ужичкој улици на Дедињу, својевољно саградила подземно склониште површине преко 300 квадратних метара. На упозорења архитеката, да ће то угрозити статику објекта, није се ни осврнула. Док су јој у вили радили купатило, свакога дана неколико је пута позивала с Бриона, како би проверила ток радова. Кад се вратила, направила је инспекцију. Није била задовољна купатилом, па је наредила рушење зидова. Кад су зидови срушени, померила их је неколико центиметара… С вилом у Бугојну био је већи проблем. Вила у Бугојну – Титовом омиљеном ловишту – грађена је два пута: једном на превеликој надморској висини, па је срушена, а други пут онако како је и требало на 650 метара изнад мора.
Тито је волео Бугојно, а Бугојанци су волели Тита – коначно, након што је он почео да посећује тај град, Бугојно је напредовало и постало четврти по стандарду град у тадашњој држави. Председник општине прославио се улизивачком изјавом Титу – Друже Тито, док је Бугојанаца, биће и међеда… Јосип Броз Тито је, сазнајемо из једне епизоде, покушао и гајење крокодила, али је више волео пудлице. Пудлице су се звале Бубица, Били, Џими и Линда.
Занимљиво је да су све носиле западњачка, америчка имена. У епизоди о тајнама Титових резиденција видимо и чувену вилу на острву Ванги. Тито је то острво запазио док је било пусто и одлучио на њему да направи свој мали рај. Саградио је зграду, у чији подрум је ставио браварске машине и фото-лабораторију. Саму лабораторију поклонио му је амерички председник Џон Ф.Кенеди, који је касније трагично страдао у никад разјашњеном атентату у Даласу.
На спрату куће била је Јованкина спаваћа соба, а у њој графика Пабла Пикаса, Титовог пријатеља, најважнијег сликара 20. века.
Јованка иначе међу особљем није уживала велику популарност. Из филма сазнајемо да им је често претила, вређала их и називала их „олошем“. Особље је иритала и њена чудна навика да се по резиденцији шета с торбицом коју је носила преко руке.
“Тито је свакако морао знати за овај Јованкин терор над запосленима”, кажу сведоци.
“Али није ништа подузимао”..Брозови су примили око 55 000 поклона и као што налажу протоколи, узватили исто толико пута У поклонима су се истицала два цара, ирански Реза Пахлави, и етиопијски Хајле Селасије. У вили је постојала и “морнарска соба” у којој су биле рибарске мреже, дрвени под, фењери и бројни рибарски реквизити. У тој је соби Тито са Нехруом и Насером написао нацрт декларације Покрета несврстаних, који је касније постао трећи најважнији светски савез. Јованка се хвалисала да је управо она осмислила Покрет несврстаних…
Из документараца сазнајемо и друге занимљиве ствари. У документима о венчању национално се изјаснио као Хрват. Пуних годину дана нико у земљи, осим ужег круга сарадника, није знао да се Тито оженио. Венчање је признао тек кад је у посету дошао Ентони Идн, британски министар спољних послова и потпредседник владе. Познате Титове масерке, млађахне сестре Грбић, Титу је довео Стане Доланц. Тако испада да му је супругу наместио руски обавештајац Стево Крајачић, а брак уништио словеначки полицајац… Није познато, чујемо у филму, “шта је он њима дао за задатак, али да су радиле по његовим налозима, више је него јасно”…
Даријана Грбић каже: „Била сам физиотерапеут и свој посао сам обављала уредно и нормално. Ако је неко и само помислио да између мене, девојке од 20 година, и човека од 80, уз то и шећераша, постоји нешто више – тај није нормалан. А да ли је Јованка била љубоморна или не, то није моја ствар.”
Јованка је – сазнајемо у Кући тајни – 15. јуна 1977. године пресекла и рекла да више не жели да живи са њим. Након што се једне ноћи искрао из хотела и отишао на Галеб, где је била Даријана, а Јованка га је пратила. Он је то прихватио без поговора и од тада се супружници Броз више нису видели. У причи о Јованки и Титу, аутори серије примећују и доста чудних коинциденција. Удала се – кажу – за Јосипа Броза кад је имала 28 година; остала без њега након 28 година брака. У заточеништву, под будним оком људи из Службе државне безбедности, без докумената и могућности кретања, такође је била 28 година. На Титовом двору живела је као краљица; упрскос свему, она је губитник. Дала је све, понешто и добила, да би на крају живела живот одбачене и унесрећене усамљенице…
Безброј фотографија и филмских слика приказују живот какав данас не живи ниједна тајкунска династија на овим просторима. Они који имају богатство нису угледни, они који имају углед обично нису богати, они који су угледни и богати немају политичку моћ која би им осигурала пријеме код иранског шаха, америчког председника, папе, плес са енглеском краљицом, одела Кристијана Диора…
Политички, Јованка је оставила неколико врло занимљивих сведочанстава. Целу причу сазнаћемо кад се напокон објаве њени мемоари, који су засад још скривени на непознатом месту. Сама Јованка открила је неколико занимљивих ствари.
Једном је писала како је питала Тита о сукобу са Дражом Михаиловићем. “И ја сам Тита питала: ‘Добро, реци ти мени – који је разлог због кога се ви нисте споразумели?’ Тито је рекао да су с Дражом имали два састанка. У селу Бајићима најпре и ту је постигнут договор. Други пут је дошла бројнија делегација која је требало да разради тај први договор о заједничкој борби против окупатора и Тито је рекао да је провео цео дан и ноћ са Дражом и његовим штабом. Ујутро су пошли и када је делегација с Титом прелазила један мали дрвени мост, под тај мост је био подметнут експлозив. Они су случајно прошли да није погинуо нико од делегата, али је погинуо неки курир и коњ.
Онда је Тито рекао: ‘Е онда смо ми одлучили да више не разговарамо’”. О једној од највећих тајни Титове каријере, зашто никад није посетио Јасеновац, рекла је: “Тито никад није оспоравао Јасеновац. Али је целокупно руководство то некако склонило у страну после рата, да им то не буде проблем, јер је требало да тада решавају друге ствари, међу којима и нека ургентна животна питања. И онда се преко тога олако прешло. Сва та нагомилана неправда је почела је да куља попут неког вулкана. Јер толико јада се наталожило у души једног народа који ради мира у држави и братства и јединства о томе није ништа смео да каже.”
О словеначко-српској завери Доланца и Љубичића Јованка је рекла:
“Стане Доланц и Никола Љубичић су била два велика гада. И о та два гада нико не пише, на пример колико зла су они нама донели. Југославија се распала због њихових подвала, а Доланц је један од тих који су највише криви за распад.“
„Преко мојих леђа су се обрачунавали с Титом и оптуживали ме да кујем заверу против Тита са Ђоком Јованићем и групом личких генерала. И они су успели у томе да раздвоје мене и Тита, а онда су Доланц и братија радили шта су хтели. И Тита и мене су ставили у кућни притвор,да би на миру могли да разбију Југославију. А иза свега су стајале велике силе, које су кренуле да разбијају Југославију неколико година пре Титове смрти.“
„Доланца нису Словенци послали у Београд да буде функционер. Њега су Нијемци послали, јер је био њихов шпијун. Његова биографија је нешто ужасно – био је у хитлерјугенду. Имао је и фотографију у тој униформи”, написала је Јованка једном приликом.
Штета је што ове атрактивне материјале из заједничке прошлости – уз то направљене на занимљив и атрактиван начин – ниједна наша телевизија не жели да купи и емитује. То је део наше историје и нашег наслеђа. Историју треба проучавати, о њој треба причати, расправљати, па и свађати се – једино што није ни потребно, ни паметно, ни корисно, јесте ћутати о њој и гурати је под тепих. Јер је то пут да нам се понови…
Извор:Пресс.рс
