Черчил је једном рекао да је Велсов „Времеплов“ једна од књига коју би понео у чистилиште. Осим тога, био је и први премијер који је ангажовао саветника за знаност: то је био Фредерик Линдеман, физичар, који је једном за свог послодавца рекао да је „научник који је промашио позив“
“Нисам претерано импресиониран успехом који као цивилизација остварујемо, па сам спреман да мислим да ми нисмо једина тачка у овом огромном свемиру на којој се налазе живи створови који мисле, или да смо највиши ниво менталног и физичког развоја која се икад појавила у неизмерном простору и времену” – тако је писао Винстон Черчил у свом есеју “Јесмо ли сами у свемиру”, који је тек недавно откривен у његову музеју у Фултону.
Није реч о непознатом делу, већ о рукопису на који се заборавило временом, и сада је поново изашао у јавност. Он баца ново светло на овог великог државника.
Писан 16. октобра 1939. године, месец и по након што је Велика Британија објавила рат Немачкој, дакле баш у време када је почео Други светски рат, Черчил се бавио теоријама и доказима о постојању ванземаљског живота.
Текст додатно потврђује колико је Черчил био заинтересован за науку и њезино популаризовање. Био је и пријатељ са Х. Г. Велсом, аутором књиге “Рат светова”, чијом је радијском адаптацијом Орсон Велсизазвао панику у САД-у.
Черчил је једном рекао да је Велсов “Времеплов” једна од књига коју би понео у чистилиште. Осим тога, био је и први премијер који је ангажовао саветника за знаност: то је био Фредерик Линдеман, физичар, који је једном за свог послодавца рекао да је “научник који је промашио позив”.
Марио Ливио, астрофизичар који је у часопису Натуре објавио текст о есеју, не скрива похвале:
– Размишља као научник. Прво је дефинисао шта је живот, затим детаљизовао предуслове за постојање живота, а потом развијао тезу о постојању живота у другим сунчаним системима. Све је врло добро промислио и, иако није имао све знање при руци, размишља логиком научника – закључио је Ливио.
Извор:Телеграф.рс/Јутарњи.хр
