Истовремено, Лукашенко је ту и тамо знао да искористи параноју својих суседа, и знао је да пружи руку према Западу како би од Москве добио још боље услове за који год договор/посао је тада био на столу. Новинари АП кажу да је томе дошао крај.
У великом тексту, који на енглеском језику можете прочитати на овом линку, новинари износе тезу да су у Кремљу напокон изгубили стрпљење с непослушним савезником, што би могло довести до краја односа описаног као „нафта за пољупце“.
Наводно је сукоб између двеју суседних држава, то јест њихових политичара, дошао до тог нивоа да неки аналитичари причају о могућности да Русија изрежира „дворски пуч“ против Лукашенка. Очито нервозан због потенцијалних руских намера, Лукашенко је своју нацију недавно уверавао „да неће бити рата“ између њихових држава, што сведочи о великом страху белоруског владара.
Путину су изгледа дојадиле Лукашенкове игрице у којима се истовремено презентује као први руски савезник и то дебело наплаћује ниским ценама нафте и гаса, а с друге стране шеретски намигује западу у наговештају да би и с њима могао доћи до неког договора. Тако је прошле недеље на неодређено време одгођен састанак двојице лидера, а Русија је на границу с Белорусијом поставила контроле које тамо нису биле годинама.
Није да између њих не постоје неке сличности. Лукашенко је на челу Белорусије од 1994. године и своју је владавину продуживао очито недемократским изборима, константним нападима и сузбијањем опозиције и независних медија (неретко и затворским казнама) те држањем већине економије у државним рукама. Један од кључних услова стабилности државе су и ниске цене енергената којима је Русија повлађивала и контролише свог западног суседа.
Но, када је прошле године Минск шокирао рачун за гас којим им је Русија доставила (дуговали су око 550 милиона долара) те су због њега гласно протетсовалии, Москва је брзо реаговала и оштро сасекла набавку сирове нафте, кључног састојка у трећини производа које Белорусија извози. Тај је сукоб ескалирао тако да је Лукашенко повукао Белорусију из економског савеза на челу с Русијом, а потом и укинуо визе за краткорочна путовања из више од 80 држава, укључујући ЕУ и САД. Русија је у страху од несметаног уласка разних нежељених појединаца у државу с белоруске стране брзо успоставила граничне контроле, што је Лукашенко прокоментисао речима „да би то могло изазвати озбиљан сукоб“.
Економски спорови ове две државе нису новост, али обично би Москва попустила Лукашенковим захтевима због мира у суседству, што се овај пут чини мање вероватним.
– Постоји лимит томе колико слабија држава може диктирати услове јачој – рекао је руски економист Владислав Иноземчев за један московски радио коментишући размирице двеју држава, пише АП.
– Зашто сте нас ухватили за гркљан? – рекао је и додао да руске трупе „неће окупирати Белорусију“.
Наиме, Лукашенко је на иглама у вези са добрим намерама Москве још од анексије Крима 2014. године те се боји да ни инвазија није искључена.
Његову забринутост деле и аналитичари Центра за стратешку и спољну политику који су упозорили:
– Опасност од тога да Русија започне међународни сукоб у Белорусији је на највишем нивоу – поручили су из центра.
Како је однос с Русијом тренутно хладнији од сибирске зиме, Лукашенко је интензивније почео преговарати са Западом, што је довело до укидања санкција према тој држави након што су избори прошли с мање инцидената него иначе, а из затвора су пуштени политички затвореници. Но, све је то „сића“ према руској помоћи па се тако Лукашенко нада и кредиту ММФ-а од три милијарде долара који барем мало олакшао његову позицију
