Издвајамо Православље

УКРАО ЈЕ КОВЕРТУ СА НОВЦЕМ ОД СВЕШТЕНИКА: Кад је прочитао име и адресу, заплакао је на сав глас!

Један изузетно пожртвован свештеник бринуо је о својим парохијанима како код је знао и умео. Сређујући летопис цркве, сетио се једне своје старе парохијанке која се недавно разболела.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Живела је сама, није имала никаквих прихода, нити било кога ко би о њој бринуо. Свештеник је одлучио да се обрати Центру за социјални рад, а као “прву помоћ”, решио је да јој пошаље нешто новца, колико има и може.

Одложио је рукопис на којем је радио и почео да сакупља новац. Приложио је све што је имао и још нешто што је оставио за ванредне трошкове. И тако, што кажу људи, зрно по зрно – погача.

Новац је ставио у коверат, написао њено име и ставио на сто. Намеравао је да сутра после службе замоли неког од парохијана да старици однесе новац, а он би прексутра пошао да је обиђе.

Кад је то све урадио, наставио је прекинути посао. У том тренутку неко је покуцао на врата. Ко ли је сада у ово касно доба? – запитао се свештеник.

И не слутећи шта га чека, пришао је вратима и отворио их. Угледао је маскираног човека са пиштољем у руци. Уперивши пиштољ у свештеника хладно му се обратио: Дај све паре што имаш!

Свештеник није имао куд, морао је лопову да преда новац који је имао. Узео је коверат припремљен за стару госпођу и с тугом у срцу, предао га лопову.

Лопов је превртао по канцеларији и кад није нашао ништа вредно, отишао је, не повредивши свештеника. Дошавши у своје склониште, лопов је погледао коверат. Кад је прочитао коме је био намењен, застао је као громом погођен. Нешто га је стегло у грлу. Имао је утисак да ће се угушити.

Од бола се савио до земље и почео грчевито да плаче. На коверти је писало име његове мајке. Њој је новац био намењен. Пробудила се његова успавана савест.

Помислио је и завапио: “Свештеник брине о мојој мајци и шаље јој новац.

А ја моју старицу мајку годинама нисам обишао, нити питао како је и има ли од чега да живи. Чак и крадем новац који је њој намењен. Какав сам ја то човек? У шта сам се то претворио?”

Обрисао је сузе и отишао поново код свештеника. Ушао је, клекао и замолио за опроштај. Свештеник га је исповедио и благословио.

Лопов је потом отишао код мајке, одневши јој коверат и поздрав од свештеника. Те ноћи се у њему нешто преломило. Одлучио је да прекине са дотадашњим животом. Почео је да живи са мајком. Никад више није крао, него је нашао посао и бринуо о мајци.

Поука: Љубав има толику снагу да може да учини чуда и препороди људе!

 

Извор: Београд.ин