Последњи дан Беле недеље зове се Беле покладе, Велике покладе или Проштене покладе, у зависности од тога у ком крају Србије се обележавају и начина на који се обележавају.
Свима је заједничка велика гозба и пијанка, кад се народ на тај начин опрашта од белог мрса и прелази на ускршњи пост. Такође, то је дан шале, смеха и разузданог понашања за већину деце, младића и девојака, који збијају шале, смеју се, иду улицом и певају… терајући зле силе и призивајући родну годину.
У појединим местима овај обичај се назива још и Беле бабе:
Тада маскирана деца, а понекад и одрасли, обилазе оближње куће у комшилуку тражећи, симболично, јаја. Комшије их често дарују и којекавим слаткишима, бомбонама, колачима и воћем.
Беле покладе су дан за праштање, те се стога називају и Проштене покладе. Ево шта је за њих карактеристично:
У послеподневним часовима служи се тзв. опроштајно вечерње, јер се тада обавља “чин праштања” у храмовима, а по повратку и у домовима. Верници једни од других траже опроштај, а и дају га за дотадашње увреде, немар, клевете, заваде, или још тежа међусобна огрешења, како би чисте душе отпочели пост и могли да се причесте.
Овога дана ваља се да свако од укућана поједе чешњић белог лука и барено јаје.
Некада би бабе деци пред спавање трљале табане белим луком и облачили им кошуљицу наопако да би их сачувале од вештица.
Данас у Србији тек по које место слави и обележава Беле покладе, док нас из читавог света заслепљују разним карневалима и некаквом Ноћи вештица.
Али, ако сте из Србије ваљало би да знате да су се Покладе код нас славиле још у паганско време и да то није никакав “сатански” ритуал наметнут туђим утицајем. Наиме:
Док Срби нису примили хришћанство празновали су покладе као део обреда пред смену годишњих доба а онда су, као и многи обичаји, прилагођени хршћанским празницима и остали део наше традиције.
Извор: Opanak.rs
