Београд – Иако се власти у Србији већ годинама уназад залажу за бескомпромисну борбу против корупције, очигледно је да држава нема начина, а пре свега воље да се суочи са овим проблемом.
Корупција је захватила све поре друштва, а два радна тела која треба да се ухвате укоштац са овом пошасти су у блокади, јер немају довољан број чланова да би функционисали. Рад Агенције односно Савета за борбу против корупције блокира управо Влада Србије, јер одбија да изабере нове чланове како би та тела била потпуна.
На овај проблем указала је и делегација Европске комисије која проверава напредовање Србије у у Поглављу 23 (правосуђе и људска права). Влади Србије је „снажно препоручено“ да „уважава и реагује на извештаје Савета за борбу против корупције“, али да га пре свега кадровски оспособи, односно упосли довољан број људи. Овом телу иначе недостаје осам чланова, како би уз постојећих пет могло да функционише. И поред тога што Савет годинама уназад влади шаље предлоге за нове чланове, одговора нема.
У крњем саставу је и Агенција за борбу против корупције, којој недостају три члана, а тренутно је и без директора. Однос Владе Србије према антикорупцијским телима, које је сама основала, јасно показује колико је озбиљна у борби против корупције. Или, колико су и саме политичке структуре огрезле у њој.
Савет за борбу против корупције основан је 2001. године, али су све владе до сада одбијале сарадњу и комуникацију са овим телом. Бивша председница Савета, покојна Верица Бараћ, редовно је слала извештаје о корупцији на високом, државном нивоу. Списак о 24 спорне приватизације и даље је у фиокама тужилаштва и судства, иако нас Европска унија стално „подсећа“ на њега.
У децембру 2013. тадашњи први потпредседник владе, садашњи премијер Александар Вучић, изјавио је у Скупштини Србије да ће „до недеље у потпуности бити завршен рад на 24 предмета спорних приватизација у Србији“ и да ће „тужилаштву остати да се изјасни још о четири предмета, а, иначе, што се тиче предистражног поступка, сви ће бити у потпуности завршени“.
„У неким случајевима подигнут је оптужни акт или оптужница, у неким није било основа, али све ћемо потпуно јасно рећи“, рекао је Вучић и подвукао да влада тиме показује спремност „да се ухвати укоштац са великим важним случајевима који су имали и немале политичке конотације“.
Међутим, та спремност да се оконча истрага у предметима у којима је држава оштећена за 7,7 милијарди евра је очигледно изостала. Ниједан процес није доведен до краја. Кривичног дела нема у 11 од 24 спорна предмета. Јавност и даље не зна који су то предмети у питању, као ни да ли су започети и докле су стигли судски процеси у осталим случајевима.
Чланица Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић каже за Данас да није први пут да Европска комисија, која такође чита извештаје Савета, указује влади на неопходност сарадње са овим антикорупцијским телом, али да се то до сада није десило.
„Влада се понаша као да не постојимо. Ниједна влада до сада није заказивала састанак са нама, нити је показивала заинтересованост за наше извештаје. Владе су се од почетка постављале као да смо ми на супротним странама. Ми смо превентивни орган који треба да ради са министарствима и владом и да указује где је проблем корупције“, указује Василић.
Она додаје да већ три године Савет ради у крњем саставу, а да влада не жели да именује нове чланове. Наша саговорница напомиње да то чак и не морају бити кандидати које је Савет предложио, али да влада није заинтересована да овај проблем реши. На питање колико смо огрезли у корупцији, наша саговорница одговара – много.
„То је велики проблем нашег друштва. Ми смо у редовним извештајима указивали на конкретне проблеме, али су извештаји остајали у фиокама. Првенствено смо стављали примедбе на доношење закона. Они се углавном доносе по хитном поступку, веома нестручно и са бројним коруптивним елементима.
Указивали смо на проблем у вези са Законом о приватизацији, али наше сугестије нису усвојене. Нажалост, десило се оно што смо предвидели. Коруптиван је и Закон о стечају, али нико није био заинтересован да чита наше извештаје“, каже Василић. То је, како истиче, јасан доказ да корупција долази од самог врха државе.
Корупција прожима и медијску сцену Србије, о чему је Савет за борбу против корупције такође упозоравао у својим извештајима. Не постоји транспарентност власништва као ни начин финансирања већине медија у Србији, што отвара врата цензури и аутоцензури, па се о проблему корупције на суштинском, државном нивоу готово и не говори, већ се наводе појединачни случајеви, најчешће у здравству, које се у јавности перципира као најкоруптивнији сектор у држави.
Јанковић: Закони мртво слово
Институција Заштитника грађана је такође у својим извештајима указивала на проблем корупције, али они у последње две године чак нису ни разматрани у Скупштини Србије. Заменик омбудсмана Милош Јанковић каже за Данас да у Србији постоји правни оквир који уређује проблем борбе против корупције, али да врло често закони остају само „мртва слова на папиру“.
„Помаци у борби против корупције нису начињени, иако постоје тела која се тиме баве. Све полуге власти треба да дају максималан допринос да се искорени корупција – то су пре свега правосудни органи и полиција“, указује Јанковић.
На питање зашто се антикорупцијски закони не примењују, наш саговорник каже да је то зато што у Србији не постоји суштинска подела власти, о чему је Саша Јанковић често говорио.
„Надлежни органи који би требало да се боре против корупције, или заштитом људских права, то не остварују на прави начин. Да би се спровела адекватна борба против свих негативних појава у друштву, потребно је да постоје институције које су јаке и независне од политичке воље. Аутономија, односно независност органа у Србији није на оном нивоу који је довољан да би се обезбедила одређена ефикасност у борби са појавама као што је корупција“, истиче Јанковић.
Корупција на ендемском нивоу
Организација Транспарентност Србија недавно је представила Индекс перцепције корупције по ком се рангирају државе по перцепцији корупције у јавном сектору. Србија се и даље сматра земљом у којој је ниво корупције висок (72. место од 176 земаља). Србија је на овом нивоу од 2008. године.
Председник ТС Владимир Гоати оценио је резултат као прилично онеспокојавајући, наводећи да се, по неким стручњацима, корупција на таквом нивоу сматра ендемском у неком друштву.
Извршни директор ТС Немања Ненадић је, помињући суд и тужилаштво, указао да нема великих случајева такозване корупције на високом нивоу, који би били правоснажно окончани.
Он је нагласио да је потребна деполитизација јавног сектора, да се отклони и умањи тај утицај, за почетак од именовања и постављења руководилаца, директора јавних предузећа, руководилаца здравствених установа и школа.
Извор: К. Живановић, Данас
