Кад технолошке компоненете једном слете на другу планету, оне ће аутоматски кренути са радом и неће бити потребно слати астронауте на то градилиште
Професор Берок Кошневис са Универзитета у Калифорнији сарађује са НАСА од 2011. године о могућем прављењу колонија на црвеној планети, пише ЦНН.
У 2004. години професор је отркио револуционарну методу 3Д штампања (Цонтоур Црафтинг (ЦЦ)), која омогућава да се штампају зграде на 230.000 квадратних метара за мање од једног дана на Земљи.
Затим је у 2016. години узео прву награду у такмичењу у оквиру НАСА-е, за процес 3Д штампања који користи пудерасте материјале са Марса и све то се ради у условима нулте гравитације.
– Када читам о Месецу и Марсу, схватам да све идеје подразумевају да се узимају материјали са Земље и да се од њих гради на Марсу, на пример. Преношење само једног килограма материјала са Земље до Месеца или Марса кошта стотине хиљада долара. Било ми је јасно да те идеје нису економски одрживе. Мораћемо грађевинске машине да сместимо унутар ракета, а за то ће нам требати пуно простора. Зато опрема треба да буде што лакша и не превише велика, иначе ће нам требати јако велика ракета, која би била веома скупа за изградњу – рекао је професор.
Али кад технолошке компоненете једном слете на другу планету, оне ће аутоматски кренути са радом и неће бити потребно слати астронауте на то градилиште. У свемиру је окружење за људе веома негостопримиво, тако да ће роботика играти главну улогу. Наравно, људи ће покушати да контролишу роботе са Земље.
Међутим та контрола је могућа уколико се гради на Месецу, кад је Марс у питању ту је већ другачија ситуација, пошто је много удаљенији од Земље и немате контролу у реланом времену, већ би постојала велика кашњења. Пошто 3Д штампач не зависи од гравитације, професор наглашава да слабија гравитација неће бити проблем током изградње на Марсу, те да би због свега наведеног требали бити коришћени материјали са самог Марса.
Међутим, с обзиром како је црвена планета негостољубива према људима, да ли је релано да помишљамо да живимо тамо. Професор истиче да су људи веома способни. И све зависи од тога колико људи се укључи у пројекат.
– Пре стотину година нико сигурно није могао да замисли да ћемо седети у метланим “кутијама” и ићи са места на место, и то за само неколико сати. Тешко је замислити шта ће све бити могуће за сто година, па и за педесет, али верујем да можемо да освојимо Марс и овај соларни систем, па и шире – рекао је Кошневис.
Извор:Телеграф.рс
