Три дана по објављивању изјаве Љубише Бухе, у којој је он оптужио Милорада Луковића Легију за умешаност у бројне отмице и убиства, у понедељак се отвореним писмом јавности обратио бивши командант “црвених беретки”.
У писму под насловом “Где су границе људског и српског достојанства”, Луковић углавном се бавио критикама актуелне власти у Србији. Између осталог, у писму се каже: “Прихватили смо бесплатну улазницу за свет 5. октобра 2000. и учинили да тај пут прође без проливања српске крви. Веровали смо да је тај демократски глобалан свет с нама и ми с њима.
Пристигли на искреној, спонтаној народној вољи, учинили су и чине све да докажу и покажу како им до те воље није нимало стало. Уместо да се 8. октобра 2000. пресаберу и јасно свима кажу колика је цена прикључења модерним светским интеграцијама, бројана у људским главама које морају бити принете Хашком трибуналу, окренули су се својим ситним политичким интересима и међусобним трвењима, осликавајући на најгори могући начин своју праву ћуд.
Зар да им лекцију из патриотизма с темом ‘Хаг’ држе хрватски политичари о томе како ипак постоје границе политичких компромиса и народног достојанства? Обезвређивање и омаловажавање сопствене државе као да нема краја.
Заклете демократе, светски реформисти, пуне 2 године држе за председника човека свргнутог режима, политичку марионету коју су на крају ‘каргом’ истоварили у Хагу. Кажу, смењен је директор БИА, јер није хтео да хапси Шљиванчанина и друге оптужене за ратне злочине. Питам се шта би било да их је ухапсио?
Да ли би му можда дали орден, или би га оставили да о њему суди народ и историја… Причају о мафији, криминалу, о неспособности полиције. Није полиција крива и није тачно да је неспособна, већ ју је исполитизовано руководство, ком је мера политички интерес, а не професионална обавеза. Каква мафија, неколико раштрканих банди. Све би било доведено у ред веома брзо само да постоји интерес и воља појединаца”, наводи Луковић. “
Јадна ли је земља и полиција у њој ако случајеве треба да јој решава Љубиша Буха својим сведочењима. Још је тужнија чињеница да се таквима служе да љагају и руше друге, оне којима је и те како стало до ове земље и овог народа и који су то небројено пута показали и доказали. Ако нећете и не желите да поштујете бивше, па ни садашње команданте, поштујте бар мртве! Нико, па ни историја вам то неће опростити. Још мање они којима се апсолутно непотребно на тај начин додворавате.
Треба да знате, сваки народ поштује своје војнике. Због тога, мера мог живота је величина националног достојанства и патриотизма који носим у себи, а не количина подаништва и снисходљивости коју показујем према другима. Посебно према онима, без којих не можемо, нити хоћемо. Али, на прави начин. Боље ћемо се разумети и више ће нас и они поштовати”, наводи се, између осталог, у отвореном писму Милорада Луковића.
Извор: Црвене Беретке
