Светска здравствена организација сачинила је и први пут објавила попис од 12 бактерија отпорних на антибиотике, које представљају највећу опасност за људско здравље.
То је урађено у сарадњи са одељењем за заразне болести Универзитета у Тибингену, у Немачкој, а сврха објављивања овог пописа јесте подстицање држава, као и приватног сектора, како би своју здравствену политику усмерили ка истраживању и развоју нових антибиотика.
Здравствени стручњаци већ дуги низ година упозоравају на отпорност бактерија на лекове који се користе у борби против инфекција, као и на могућност да управо тај проблем постане човечанству претња већа него што је рак.
Па је тако, СЗО као најкритичније означила оне бактерије које су постале отпорне на више лекова, а то су бактерије Ацинетобацтер, Псеудомонас и разне Ентеробацтерије (Клебсиела, Ешерихија коли, Серратиа, Протеус). Оне могу узроковати озбиљне и често смртоносне инфекције, као што су сепса и упала плућа.
Најугроженији пацијенти у болницама
Ради се о патогенима који су посебна претња људима који имају смањен имунитет, који леже у болницама, старачким домовима, али и пацијентима који имају уграђен интравенски катетер.
Високу и средњу отпорност садрже бактерије код којих се утврђује да све више постају отпорне на лекове, оне које узрокују више уобичајених болести, на пример гонореју или тровање храном узроковано салмонелом, као и инфекције узроковане Стафилокококом ауреус, познатије и као златни стафилокок.
Критеријум за одабир патогена на листи СЗО били су одговори лекара на питања колико су смртоносне инфекције које ове бактерије изазивају, захтева ли њихово лечење дуготрајан боравак у болници, колико се лако шире међу животињама, са животиња на људе и од особе до особе, може ли се инфекција спречити, на пример, добром хигијеном и вакцинацијом.
Отпорност бактерија на антибиотике велики је проблем и у Србији због нерационалне употребе антибиотика у домовима здравља. Оно што је забрињавајуће, јесте да је установљено да бактерије постају имуне и на резервне антибиотике, који се искључиво могу користити у болницама.
Нерационална употреба антибиотика
– Резултати о резистенцији бактерија у Србији, који су приказани на прошлонедељном састанку о употреби антибиотика, у потпуности се поклапају са трендом нерационалне употребе антибиотика у примарној здравственој заштити. На пример, изолати бактерије Клебсијела пнеумоније у 90 одсто случајева отпорни су на трећу генерацију антибиотика, а чак 77 одсто на ципрофлоксацин, резервни антибиотик који се искључиво даје у болницама. То се у потпуности поклапа са нерационалном употребом ових антибиотика у домовима здравља у последњих 10 година – објашњава за „Блиц“ проф. др Милица Бајчетић, клинички фармаколог и шеф Катедре за специјалистичку наставу из клиничку фармакологију на Медицнском факултету, која је и члан радне групе за антибиотике у Министарству здравља.
Она каже да је у 2015. години примећен тренд нерационалног повећања употребе левофлоксацина, новог антибиотика на тржишту, који је такође из резервне групе антибиотика, тако да можемо ускоро очекивати повећање резистенције и на овај лек.
– Посебно забрињава вртоглави раст резистенције на лек колистин, који је тренутно последњи лек избора за већину проблематичних изолата бактерија као сто су Ацинетобактер, Клебсиела пнеумоније. За послењих годину дана број резистентних изолата на колистин се повећао за чак седам одсто. Издавање резервих антибиотика треба ставити под строги режим, пре свега у апотекама. У Европској унији се ови антибиотици издају само на основу писменог одобрења надлежних лекара у болници, док се у Србији могу добити у већини апотека без рецепта – истиче проф др Бајчетић.
Да има места за панику, али и строжију контролу издавања антибиотика, показују и резултати прве студије о употреби ових лекова на рецепт код деце у нашој земљи, коју је управо радила проф. др Бајчетић.
Српска деца пију највише антибиотика у Европи
Према тим резултатима, Србија је на првом месту по употреби антибиотика у Европи са 1.500 преписаних рецепата на 1.000 деце годишње, што је четири пута више него у Европској унији.
Оно што је закључено јесте да су педијатри у Србији деци прописивали антибиотике онда када то није било неопходно. Тако је чак 76 одсто малишана добило погрешан лек.
Свако друго дете је примило макар један антибиотик током године, док је свако пето примило три или више антибиотика. Према смерницама Европског надзора за антибиотску потрошњу, свега 20 одсто деце треба да добије антибиотик у случајевима акутног запаљења синуса и упале носне дупље. У нашој земљи проценат деце која су за те дијагнозе добила антибиотик је 96 одсто.
Алармантна је честа употреба антибиотика – хинолона за децу од рођења до навршеног првог месеца, чак до 9,5 одсто. С обзиром на то да се зна да хинолони могу довести до оштећења хрскавице и зглобова, једина оправдана индикација за прописивање су животно угрожавајућа стања.
Употреба антибиотика не саветује се у случајевима акутног бронхитиса, као и код запаљења средњег ува. Међутим, те дијагнозе су биле међу пет најчешћих болести због којих су се деци прописивали антибиотици.
Ово су 12 бактерија које прете човечанству:
Приоритет 1 (најкритичнија отпорност на антибиотике)
– Ацинетобацтер бауманнии
– Псеудомонас аеругиноса
– Ентеробацтериацеае
Приоритет 2 (висока отпорност)
– Ентероцоццус фаециум
– Стапхyлоцоццус ауреус
– Хелицобацтер пyлори
– Цампyлобацтер спп.
– Салмонеллае
– Неиссериа гоноррхоеае
Приоритет 3 (средња отпорности)
– Стрептоцоццус пнеумониае
– Хаемопхилус инфлуензае
– Схигелла
Извор:Блиц.рс/Соња Тодоровић
