Мрзео је своју мајку и бежао од ње. Било га је срамота јер она није имала око. Након њене смрти добио је писмо… али касно је – ње више нема.
Она све прашта. Мајка. Једина особа која нас безусловно воли и опрашта нам све лоше што кажемо или учинимо. На интернету се појавила исповест човека који је лекцију о мајчинској љубави научио тек када је његова мајка преминула, а како ће се осећати до краја живота, прочитајте у његовој причи од које у грлу стаје кнедла.
Мрзео сам је, била је срамота за нас. Она је у мојој школи кувала храну за ученике и учитеље. Једног дана моја мајка ушла је у разред да ме поздрави. Kасније су ме пријатељи због тога задиркивали. Било ме је срамота. Скоро да сам пропао у земљу и желео сам да моја мајка једноставно нестане. Kад сам је поново видео, рекао сам јој да ме срамоти и да је боље да умре.
Моја мајка није ништа одговорила, само ме је немо гледала. Нисам застао ни тренутак да размислим о томе шта сам јој рекао, био сам толико љут. Није ми било брига за њена осећања. Само сам желео да оде од куће и да је никада више не видим. Учио сам пуно и тешко, па сам тако добио прилику да одем у Сингапур на студије. Тамо сам се оженио, купио кућу и добио децу. Био сам срећан и задовољан својим животом
Али мајка ми је једног дана дошла у посету. Није ме видела годинама, нити је икада видела своје унуке. Појавила се на вратима, а моја деца су почела да је исмевају. Викао сам на њу: ‘Kако си се усудила да дођеш у моју кућу да ми плашиш децу? Одмах иди одавде!’
Моја мајка је само тихо одговорила: ‘Извините, мислим да сам погрешила кућу’, и нестала…
Након неколико година добио сам писмо. Позван сам на годишњицу матуре. Жени сам рекао да идем на пословни пут. После прославе свратио сам до своје родне куће из чисте радозналости. Kада су ме видели, мештани су ми рекли да је умрла.
Ниједну сузу нисам пустио. Предали су ми једно писмо, за које су ми рекли да је од ње.
‘Сине мој драги, мислила сам на тебе све време. Извини што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју децу. Било ми је драго када сам чула да си успео у животу. Жао ми је сто сам ти увек била терет и срамота. Видиш, када си био дете, догодила се једна несрећа у којој си изгубио око. Kао мајка нисам могла поднети да одрасташ без једног ока. Доктори су те прегледали и рекли ми да је немогуће да икада прогледаш. Ја сам ти онда дала једно своје око. Била сам поносна јер ће мој син гледати и видети свет за мене.
С љубављу, увек уз тебе,
Твоја мајка’”
Извор: Telegraf.rs
