Др Милена Шћепановић проктолог и општи хирург, специјалиста за хемороиде и шеф одсека за колопроктологију у КБЦ „Звездара“ у Београду,одговара за магазин Биље и здравље на најчешћа питања везана за болести хемороида.
Како каже, узрочници појаве увећаних хемороида су исхрана сиромашна биљним влакнима, хроничан затвор или дијареја, лаксативи, дуготрајно седење и стајање. Спољашњи хемороиди су чешћи, а унутрашњи су опаснији.
У просеку три четвртине популације старије од 30 година бар једном током живота има тегобе са хемороидима.
Иако само у 4 одсто случајева постају проблематични, ако се не лече адекватно и на време, могу значајно утицати на стање здравља. Према речима др Милене Шћепановић, шефа одсека за колопроктологију на Килиници за хирургију КБЦ „Звездара“ у Београду, тешко је утврдити тачан број оболелих од хемороида јер се многи и не јаве лекару.
Оба пола имају приближно исту учесталост тегоба, које се јављају између 45. и 65. године живота, а чешће су код тзв. кавкаског типа, као и код оних са вишим социоекономским статусом.
Како настају хемороиди, када се могу лечити променом исхране, а када је неопходна хируршка интервенција, др Милена Шћепановић открива:
„Хемороиди (у народу познати као шуљеви) су проширене вене завршног дела дебелог црева. Дејством превеликог притиска долази до проширења хемороидалних вена и увећања хемороидалних чворова. Тада кажемо да неко има хемороидалну болест и почињемо лечење. Зависно од локализације, деле се на унутрашње хемороиде и спољашње хемороиде, а границу чини такозвана зупчаста линија која се налази на око 1,52 цм од аналног отвора. Тачан узрок њиховог настанка је непознат, али занимљив је податак да ова болест не постоји код животиња“, каже др Шћепановић.
Према њеним речима, на настанак хемороида утиче повећан притисак у ректалним венама до чега доводи хроничан затвор или дијареја, напињање током пражњења, дуго задржавање у тоалету (читање током дефекације), отежано пражњење, претерана употреба лаксатива и клистирања, свакодневно дуготрајно седење и стајање, чак и подизање тешког терета.
„Фактор ризика је неуредна и нездрава исхрана сиромашна биљним влакнима. Гојазни људи чешће имају хемороидалне тегобе, а фактор ризика је и трудноћа, због повећаног притиска на вене у карлици увећаном материцом, честог затвора, добијања на тежини и хормонских промена. Старењем, ткиво око ануса пружа слабију потпору венама, па је у старости повећан ризик за ову болест. Такође, ризик за увећане хемороиде је повећан ако у породици неко има хемороидалну болест. Наслеђује се слабија структура зидова вена, а од значаја су и стечене навике у исхрани. Као последица деловања ових фактора, појединачно или у комбинацији, долази до пораста притиска у хемороидалним венама, њихов зид се растеже и постаје танак. Ако све ово траје довољно дуго, долази до испадања хемороида, пуцања вена и крварења“, објашњава Шћепановић.
Исхрана је прва метода лечења
Најчешћи симптом и први аларм за узбуну, каже наша саговорница, је безболно крварење после пражњења у виду мале количине светло црвене крви на вешу, тоалет папиру или у тоалетној шољи.
„Ово крварење некада може довести до озбиљне анемије. Може се јавити свраб и пецкање око аналног отвора, што се најчешће јавља на почетку болести, а ако је болест у трећем или четвртом стадијуму, могу се видети испали хемороидални чворови. Бол се јавља у четвртом стадијуму или ако дође до тромбозе спољашњег хемороида. Ова тромбоза хемороида није опасна и успешно се лечи кремама, а у обзир долази и хируршка ексцизија. Унутрашњи хемороиди најчешћи су разлог свежег крварења из ануса, посебно код млађих особа, али увек треба размотрити и друге болести које се манифестују крварењем. Како постоји више различитих обољења која дају исте или сличне симптоме, важно је јавитисе лекару. Преглед подразумева дигитални преглед аналног канала и преглед под контролом ока аноскопом или ректоскопом. Иначе, без прегледа није могуће знати шта изазива ректално крварење“, објашњава докторка.
Симптоми зависе од стадијума болести као и локализације (унутрашњи испољашњи хемороиди), а спољашњи су безазленији и лакше се лече.
„Спољашњи хемороиди налазе се испод зупчасте линије и прекривени су танком кожом која је богата нервним завршецима, због чега су осетљиви на бол и температуру. Мање су важни од унутрашњих, али су чешћи разлог тегоба. Најчешћи симптом спољашњих хемороида је последица компликације у виду њихове тромбозе, када су болни и напети и могу се видети као увећани, плавичасти чворови различите величине око аналног отвора. Када тромбоза прође, могу заостати кожни набори који не захтевају лечење.
До тромбозе најчешче долази после изненадног повећања венског притиска (после подизања терета, кашљања, напињања при пражњењу, порођају). Могу да постоје независно од унутрашњих хемороида. Унутрашњи хемороиди налазе се изнад зупчасте линије и прекривени су колумнарним епителом у коме нема рецептора за бол, па не доводе до бола. Они најчешће крваре и то крварење може довести до озбиљне анемије и до потребе за хоспитализацијом, па можемо рећи да су опаснији. Њихово нереаговање на конзервативне методе лечења јесте разлог за оперативно лечење хемороидалне болести“, каже др Милена Шћепановић.
Она наглашава да је адекватна исхрана прва метода лечења хемороидалне болести.
„Исхрана остаје сталан пратилац осталих начина лечења, јер побољшава исход лечења. Најчешће је само довољна у првом стадијуму болести. Препорука је да исхрана буде богата свежим и сувим воћем и поврћем које садржи биљна влакна која задржавају воду у столици, па је она волуминознија и мекша. То су махунарке, семенке, интегралне житарице. Влакна треба постепено уводити у јеловник, јер у супротном могу довести до надимања и затвора и – погоршања тегоба.
За крвареће хемороиде добра је масна риба, јер обилује корисним мастима које клизе кроз дигестивни тракт. Наравно и много течности, пре свега воде и свеже цедених сокова, али не са цитрусним воћем, јер киселина може иритирати предео око чмара. Сок од шљива може се пити сваки дан“, препоручује докторка.
За избегавање су јаки зачини, љута храна, алкохол, кафа, какао, црни чај. Заборавите на конзервисану храну, сухомеснате производе, масну и пржену храну, брзу храну, слане грицкалице и слаткише. Избегавајте бело брашно, масти животињског порекла и рафинисана уља. Најбоље је користити хладно цеђено маслиново уље јер може помоћи да столица буде мекша.
Смањите унос соли јер велика количина соли изазива задржавање течности уорганизму, отицање свих вена, укључујући и хемороидалне вене.
„Хирургија као метода лечења примењује се онда када друге методе не доведу до побољшања и престанка тегоба. Свега 10 одсто пацијената буде оперисано. Најчешће је индикована код хемороида четвртог стадијума. Операција подразумева уклањање само измењених чворова уз очување коже између. Изводи се у условима анестезије (опште или регионалне) и захтева лежање у болници“, објаснила је др Шћепановић и открила једну од метода:
„Једна од метода лечења су и еластични прстенови. Постављање еластичних лигатура по Барону је метода која се користи у лечењу унутрашњих хемороида другог и трећег степена. Третман се изводи тако што се посебним инструментом постави еластична лигатура, гумица, око базе хемороида. На тај начин прекида се доток крви, хемороид се смањује и некротише и у року од неколико дана, најчешће 7 до 10, отпада. Рана обично зараста за недељу или две. Метода је безболна и изводи се у амбулантним условима.“
Докторка је открила и опште препоруке које спречавају или ублажавају симптоме хемороида.
– Редовно вежбајте јер то подстиче циркулацију, убрзава метаболизам и варење и погодује редовном пражњењу црева,
– Идите у тоалет чим осетите потребу. Не суздржавајте се и не напрежите превише,
– Водите рачуна о правилној нези аналне регије, јер остаци хране влаже и иритирају анално подручје,
– Не лечите се сами, без постављене дијагнозе и препоруке лекара, јер су симптоми рака дебелог црева слични симптомима хемороида (крварење пре свега). Хемороиди не могу прећи у рак, али без прегледа се тегобе могу приписати хемороидима иако је прави разлог неки други. Поред тумора дебелог црева, сличне тегобе могу дати анална фисура, кондиломи, перианални абцес, а сви се другачије лече. Трајним неадекватним лечењем може се закаснити са правовременим и одговарајућим лечењем.
(Данијела Кљајић за Биље и здравље)
Извор:Биље и здравље
