Свет

РОКФЕЛЕРОВА ОПСЕСИЈА: Жена која ће наследити неслућен новац открива МРАЧНУ СТРАНУ БОГАТСТВА

Ајлин Рокфелер (65), кћи најстаријег милијардера на свету Дејвида Рокфелера (101) који је преминуо у понедељак 20. марта, са супругом и синовима живи на породичној фарми у Вермонту.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Поводом очеве смрти окупила је породицу у салону на највишем спрату средишње зграде Рокфелер центра у Њујорку, где се једном годишње окупљају чланови уже породице који управљају фондацијом Рокфелер, власником породичног наследства. Том приликом је са њом разговарала новинарка „Јутарњег листа“ и овде преносимо делове тог текста.

Омиљена фотографија Ајлин Рокфелер приказује лепу девојчицу светлих увојака у наручју свог оца. У позадини је цвеће, чини се да се налазе у природи и по светлу се може закључити да је леп дан, једна од оних епизода из детињства које се урежу у сећање. Међутим, фотографија је непотпуна, исечена из веће слике на којој се уз оца налази и њена мајка Маргарет.

– Моја мајка је била попут сунца, насмејана и весела. Но, потом би уследили њени мрачни тренуци. Постајала би одсутна и љутита. Заиста сам сигурна да је мајчина депресија појачала осећај мање вредности који ме прогонио током читавог живота, једнако тако моју браћу и сестре – рекла је она.

Њен отац Дејвид, напротив, био је особа ведрог карактера. Иако је током њеног детињства углавном био одсутан, осећала је да их веже посебна врста топлине и пријатељства која се задржала до последњег дана.

И у његовим поодмаклим годинама њих двоје би се видели кад год би дошла у Њујорк.

– Тата ме сваки пут извео на неко лепо место. Лепо би се обукао и наручио бирана вина. Упркос старости, остао је џентлмен. Људи се, изгледа, не мењају – рекла је она.

Ипак, Ајлин каже да јој није увек била пријатна чињеница да је члан једне од најбогатијих и најпознатијих светских породица.

– Није лако осећати се важним када ти породица лествицу постави тако високо – рекла је.

Најстарији милијардер на свету до последњег је дана био здрав и активан. У јуну 2016. године, недуго након свог 101. рођендана, виђен је у доброј форми, у друштву своје снаје Сузан и унуке Ариане на забави Музеја модерне уметности (МоМА) чија је оснивачица његова мајка Еби.

Дејвид Рокфелер био је син Џона Дејвисона Рокфелера и унук Џона Д. Рокфелера, утемељитеља конгломерата „Стандард оил“ и зачетника породичног богатства – процењује се да је током живота зарадио 340 милијарди долара.

Дејвид је био један од петорице браће Рокфелер, познатих једноставно као „Тхе Бротхерс“, који су у животу Њујорка имали легендарни статус. Двојица су били политичари – Нелсон је био гувернер савезне државе Њујорк и неко време потпредседник САД, а Винтроп гувернер савезне државе Арканзас. Оснивач њујоршког „Линколн центра“ Џон Д. ИИИ и Лоренс били су цењени филантропи, који су се скривали од очију јавности.

Лоренс је био велики борац за заштиту околине, о чему је саветовао америчког председника. Од свих њих, пут који је започео његов деда, у највећем обиму наставио је Дејвид. У јавности познат као „банкар свих банкара“, Волстрит га највише памти као челну особу банкарског дива „Чејс“, коју је водио пуних 35 година. Дејвид Рокфелер пре свега је био амбасадор капитализма, који је сматрао системом „који је донео највише добра у људској историји“. Међутим, за Ајлин Рокфелер, он је једноставно био „тата“.

„Лекција о бубама“

– Нека од мојих најлепших сећања из детињства везана су за нашу викендицу у коју смо одлазили свакога викенда. Животиње и природа били су део наших викенда, а то је укључивало инсекте. Многи не знају да је мом тати један од омиљених хобија било скупљање инсеката. Када сам била мала, његова је пажња била углавном усмерена на посао, стога сам користила тренутке боравка на нашем сеоском имању Таритаун како бих му помогла у проналаску буба – присећа се Ајлин.

Дејвид Рокфелер имао је велику колекцију буба у подруму имања. Бубе би утопио у алкохол, потом означио врсту којој припадају, датум када их је пронашао, те уредно сместио у његове кутије с бубама.

– Понекад ми се чинило да је тата био једнако поносан на своју колекцију инсеката као што је био поносан на своје шесторо деце – смеје се Ајлин.

Једном приликом, када је неговала оца након операције, питала га је зашто се упустио у скупљање више од 150.000 врста инсеката.

Његов одговор је записала јер га доживљава важном животном лекцијом:

– Бубе те подучавају о сензационалној разноликости и организацији природе. Путујем свуда по свету и проналазим бубе које познајем, што значи да срећем пријатеље. Свет није само конгломерат. Он има ред и структуру. То сматрам освежавајућим и значајним. Ако познајеш природу, онда знаш пуно тога о свету. Ми живимо у свету у којем је човек доминантан, али чињеница је да има далеко више врста инсеката него људи.

У очевој залуђености бубама Ајлин је препознала начин на који је одржавао своју скромност, упркос чињеници да је био најуспешнији пословни човек свог времена. Наведена колекција била је и део његове склоности категоризацији.

Ајлин говори да је њен отац бележио оброке и вина које је конзумирао у својим омиљеним ресторанима, као и анегдоте и утиске с бројних путовања.

– Мој отац записао је сваки састанак у свом животу. Многи су мислили да има извансеријско памћење, а нису знали да би записао детаље о особи с којом се сусрео, место састанка, тему разговора. Наследила сам његов велики адресар с више од 150.000 контаката. Верујем да се ради о најбољем адресару на свету. И то значи бити Рокфелер – рекла је она.

Захваљујући свом презимену, Ајлин се сусрела с Нелсоном Манделом, краљем Марока и британском краљевском породицом. С принцем Чарлсом веже је „дивно пријатељство“, говори и не скрива чињеницу да не постоји особа на свету која не узвраћа позив када се на другој страни жице налази један Рокфелер.

Мемоари

Шездесетпетогодишња Ајлин Рокфелер, која са супругом и синовима живи на фарми у Вермонту, окружена природом и далеко од света луксуза, привукла је међународну пажњу када је 2013. објавила аутобиографију „Бити Рокфелер“.

Ови неочекивано искрени мемоари открили су мрачне стране одрастања у сенци богате династије која је њеним наследницама отежавала проналазак властитог идентитета. Толико да је Ајлин годинама скривала своје презиме, користећи супругово презиме Гровалд. Када им је рекла да ће говорити о породичним депресијама и несигурностима, породица није подржавала њену жељу да објави књигу.

– Породица се бојала шта ћу написати. Али, свима сам послала транскрипт пре него што је објављена. На крају се догодило чудо: књига нас је све зближила. Признали смо једни другима да смо наносили много штете једни другима због властите туге и осећаја мање вредности – искрена је Ајлин.

Извор: Jutarnji list