Органске материје пре почетка интезивне пољопривреде у војвођанским њивама у другој половини прошлог века, било је више пет одсто, а само у последњих 20 година са 3,5 спали смо на испод три одсто.
– Србији, а посебно Војводини, прети велика опасност од трајног осиромашења земљишта, што би имало несагледиве последице. Крајњи је моменат да, пре свега, држава схвати размере овог проблема и реагује. У супротном, Војводину нећемо моћи да зовемо ни житницом Србије, а камоли Европе – каже др Јовица Васин, руководилац Лабораторије за земљиште и агроекологију Института за ратарство и повртарство.
Васин додаје да се већ сада осетимо негативан ефекат, те да упркос коришћену пуне агротехнике, на њивама нам опада принос.
Око 75 одсто површине Војводине покривено је са два типа земљишта, черноземом и ритском црницом, која је у другој половини прошлог века имала садржај органске материје више од пет одсто, а данас у Војводини земљишта са оволиким садржајем хумуса има свега на један одсто површина.
– Сведоци смо да од деведесетих година рапидно опада наш сточни фонд. Тако на великој већини наших њива већ деценијама не користимо стајњак као органско ђубриво, него минерално ђубриво. Жетвени остатаци се масовно пале или односе са парцела. Из земљишта због тога приносима биљака више износимо органске материје, него што ђубрењем уносимо – наставља Васин.
Како сматрају стручњаци, већ само заоравањем а не паљењем жетвених остатака, помогло би се пуно. Обнављање сточног фонда је дуготрајан процес, али има алтернативних материјала, као и боља организованост где би зелени отпад из градова завршавао на њивама, а не на сметлиштима.
Субвенционисање произвођача који на правилан начин негују стајњак пре његове примене на парцели, а које државу не би коштало пуно, опаравили би земљишта, јер опадање органске материје је дуготрајан процес који се можда не примећује тренутно, али у будућности може нам уништити пољопривреду.
