Русија и Турска политизују етничке и религијске тензије на Балкану и све су присутније у региону. Да би Балкан остао у сфери утиција ЕУ, он мора постати њен главни геполитички приоритет, пише угледни британски лист „Фајненшл тајмс“.
Лист, између осталог, наводи и да је евроскептицизам последица лоших екомомских прилика у региону, али да новац који ЕУ издаваја за регион, као и обећања о интеграцији нису довољна. Анализу дешавања на Балкану, коју је за „Фајненшл тајмс“ написао је Иван Крастев, председник Центра за либералне стратегије у Софији и сарадник Института за хуманистичке науке у Бечу, преносимо у целости.
„Винстон Черчил је једном приликом рекао да Балкан ствара више историје него што може да поднесе. Али да ли је производи више него што Европа може да поднесе?
На Балкану је 1990-их европски постхладноратовски безбедносни поредак. Крвави распад Југославије убедио је тадашњег председника САД Била Клинтона да настави са НАТО експанзијом на исток. Страх од успона национализма убедио је европске лидере да наставе са ширењем ЕУ. Данас, све је вероватније да ће управо на Балкану постхладноратовска расподела Европе бити највише на проби.
Не би требало да буде изненађење што је Балкан био на агенди прошлонедељног самита ЕУ. Али док је реакција ЕУ правовремена, она је такође слаба. Објава да су врата још увек отворена за земље региона неће допринети много. Као што се у шали каже, на Балкану разлика између оптимисте и песимисте поводом ЕУ интеграција је у томе што оптимиста верује да ће Турска постати чланица током албанског председавања, док песимиста очекује да ће Албанија ући током турског председавања Унијом. Многи Срби, Албанци, Македонци и Бошњаци су скептични не само око будућности својих земаља у ЕУ, већ и око будућности саме ЕУ.
Почетак 21. века на Балкану озбиљно почиње да личи на 19. век, али са једном битном разликом. У 19. веку Русија и Турска били су велики ривали за утицај у региону, док су Немачка, Аустро-уграска и Велика Британија паметно претворили њихове размирице у своју политичко-комерцијалну корист.
Данас су Русија и Турска уједињени у напорима да смање утицај ЕУ у региону. Москва и Анкара активно политизују етничке и верске тензије на Балкану. Руско и турско политичко, економско и обеваштајно присуство у региону није ограничено само на бившу Југославију и Албанију, већ се протеже и на Грчку и Бугарску.
Јавно мњење се мења у правцу који би требало да забрине запад. У истраживању „Галупа“, на питању којој војној сили њихова земља треба да се окрене, већина Срба, Турака и Бугара и велики број Грка одговорио је Русији. И то упркос чињеници да су Турска, Грчка и Бугарска чланови НАТО-а, а Србија тежи чланству у ЕУ.
Ситуација на терену је дефинисана економијама које стагнирају, високим степеном незапослености и нелибералним режимама који ће пре да се одрекну Европе него власти. Јавно расположење је експлозивна комбинација фрустрације, конфузије и очаја. Огроман егзодус људи из региона током последње две деценије довео је до тога да не постоји критична маса која би водила промену. Уз недавну избегличку кризу и демографске страхове које је створио, изазвао је преовлађујући осећај безнађа и песимизма.
Нерешена политичка криза у Македонији, неуспешан покушај пуча у Црној Гори, недавна дискусија о реферндуму о независности у Републици Српској, дају назнаку како би регион у будућности могао да изгледа. ЕУ је највећи трговински партнер, а људи чекају да оду у Немачку или Италију пре него у Анакару или Москву. Али то није довољно да се задржи регион у домену утицаја ЕУ. Не би требало узети здраво за готово ни територијални интегритет Босне и Херцеговине и Македоније, ни топљење српско-косовских односа.
Нова реалност на Балкану је да Европљани више не могу да се осланају на Америку да осигура мир и стабилност у региону. Балкан никада неће бити приоритет Доналда Трампа, а његова администрација никада неће бити вољна да брани муслимане у региону, што је Америка радила деведесетих година.
Мањак интереса Вашинтона објашњава због чега ће пре на Балкану, него у балтичким земљама покушати да покаже рањивост НАТО-а. И управо ту, турски председник Ердоган могао би да има највише успеха у оном што је наумио – да научи Европљане памети. С тим у вези, наивно је што ЕУ верују да ће утицај у региону задржати само понављањем своје посвећености интеграцијама или давањем више новца региону. ЕУ мора да буде спремна да Балкан учини својим геоплитичким приоритетом и да обликује политички сукоб који постоји као борбу за и против Европе. Ако то не уради, утицај у региону ускоро ће почети да бледи“. закључује британски лист.
Извор: Blic.rs
