БЕОГРАД – На гробљу Лешће сутра у 11 сати одржаће се помен хероју, пилоту Војске Југославије Зорану Радосављевићу који је пре 18 година јуначки погинуо у ваздушном окршају са надмоћнијим непријатељом трећег дана агресије на Савезну Републику Југославију.
Трећег дана агресије на СРЈ у касним поподневним часовима мајор Слободан Перић ( трагично настрадао у саобраћајној несрећи крајем маја 2010.) и капетан И класе мр Зоран Радосављевић полетели су са ловцима Миг -29 са Батајничком аеродрома у сусрет НАТО летелицама изнад севера Србије. Док су се налазили изнад Зрењанина наређено им је да се окрену ка Ваљеву према непријатељском авиону, који је бежао. Повећали су брзину и кренули у потеру за ловцем.
Оба су прошли кроз облаке где их је чекало јато непријатељских авиона који су кренули на њих. Био је то други окршај југословенских и пилота НАТО алијансе у само три дана. Покојни пилот Перић је видео 4 бела трага који су нестали, што је био знак да су на њих испаљене ракете које су они покушали да избегну. Последња Зоранова реч била је: „Бежим у облаке“. За то време Перић је правио својим мигом противракетне маневре. Прва је промашила, али је друга погодила његову летелицу у десни мотор. Пилотска палица више није реаговала и миг је почео да губи на висини. Перић је ручицу за катапултирање повукао на 7.000 метара висине и успео да се спасе. Приземљио се у РС где је после краће полемике са мештанима да није НАТО пилот спасен и пребачен у Србију и тиме избегао заробљавање.
Иако је првобитно саопштено да је Зоран оборен код Лознице, његово тело и олупина авиона нађени су надомак Бијељине.
„Захваљући дечацима од 16 и 17 година из околине Бијељине, Зоран је сахрањен! Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Дечаци су узели мердевине и ћебе од једне баке. Умотали га и предали војсци Републике Српске. Војници су га пешке преко њива пренели у болницу у Лозници.
– Убрзо су дошли амерички војници и малтретирали мештане да кажу где је пилот – прича тешко уздишући Зоранова мајка Рада, која сваког дана обилази синовљев гроб на београдском гробљу Лешће, писао је Курир 2006. године.
Перић је доласком на Батајницу сазнао за Зоранову погибију. Капетан И класе Зоран Радосављевић одликован је, постхумно, медаљом за храброст и унапређен у чин мајора.
Његове колеге су тражиле да му држава као и у случају пуковника Миленка Павловића додели орден народног хероја, али то до до данас нико није урадио.
Сећање на Зорана Радосављевића и данас не бледи. Зоран није волео само небо, већ је био и велики заљубљеник у море. Осим као пилот, магистар наутике опробао се и као успешан једриличар. У његову част сваке године се одржава “ Зокијева регата“, која је почела прво да се одржава у црној Гори, а после осамостаљења те републике пресељена је на Саву и Дунав и постала је једна од масовнијих манифестација. Колеге памте као сјајног друга и врсног пилота, најмлађег који је у Југославији икада летео на мигу-29. Рођен у Приштини у фебруару 1965, Радосављевић је сматран за једног од најперспективнијих официра ВЈ који је требало убрзо и да докторира. Потиче из војничке породице, отац му је био официр ЈНА.
Извор: Курир
