Здравље Издвајамо

ЊЕН МИРИС СВИ ВОЛИМО,А НЕ ЗНАМО КОЛИКО ЈЕ КОРИСНА: Уз ове рецепте опробајте невероватно лековиту моћ дуње

Било да је чувате на орманима, правите од ње компот или слатко, било да је једете саму или комбинујете са другим намирницама, ова миришљава, жута, јесења краљица међу воћкама невероватно је здрава и корисна. Ево и зашто!

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Дуња је богата шећером, органским киселинама (јабучна, лимунска), пектином, танином, антиоксидантима који помажу нашем телу да апсорбује калцијум и гвожђе и боре се против слободних радикала који оштећују ћелије. Садржи магнезијум, фосфор, калијум и витамине А, Ц и Б комплекса (Б3, Б6 и Б9). Делује антибактеријски, добра је за пробаву, срце, крв и подизање имунитета.

У народној медицини од дуње се користе и плод, и семе и лист. Како да их употребимо –

Зрео плод дуње је тврд, опорог и киселкастог укуса. Употребљава се свеж у исхрани, од њега се кувају пекмези, слатка, мармеладе, желе… У народу се сок дуње и скувана воћка употребљавају против: пролива, плућних болести, за јачање слузокоже уста, желуца и црева… Дуња може да се сачува до пролећа, а у неким крајевима је суше исечену у танке кришке од којих се кува чај.
У традиционалној медицини лист дуње употребљава се као средство против пролива.

Семе дуње кад се потопи у воду постаје клизаво од велике количине слузи која, ако се промућка, спада са семена. Кад се жваће осећа се слаб укус и мирис горких бадема. Употребљава се као слузно средство за израду препарата за ублажавање надражајног, сувог кашља, споља као облога код опекотина, у козметици у лосионима и средствима за обликовање косе. Дуњина слуз се добија тако што се 10 г семена прелије шољом прокуване и охлађене воде и после неколико сати процеди. Семе се употребљава искључиво цело, нездробљено, да би се избегло ослобађање цијановодоничне киселине, јер у семену може да буде у количинама које могу да изазву тровање.

Како да је користимо у лечењу неких здравствених проблема.

1. Сируп за бронхитис – Издробите 5 г семенки дуње и прелијте их са 100 мл воде. Када се створи густа слузаста маса, додајте 15 г свежег сока од боквице и 100 г меда од жалфије. Узимајте по једну кашичицу три пута на дан пре јела.

2. Дуња против чирева на органима за варење – По 1 кашику ланеног и дуњиног семена прелијте 1 шољом хладног чаја од камилице, добро промешајте, процедите после 1 сата и пијте незасладено пола сата пре јела 2-3 x дневно.

3. Код запаљења дебелог црева – Помешајте по 20 г ланеног и дуњиног семена, срчењака, исландског лишаја и плодова боровнице, па 3 кашике мешавине прелијте са пола литре хладне воде, оставите 3 сата, што чешће мешајте, загрејте у поклопљеном суду до кључања, оставите да се охлади и пијте 3-4 x дневно по 1 чашицу на пола сата пре јела.

4. Дуња против пролива – По 20 г дрењина, оскоруша, шипурака, дуња и мушмула добро иситните, од те смеше узмите 3 кашике и кувајте 10 минута у пола литре воде, а кад се охлади процедите и пијте уместо воде.

5. Против запаљенских процеса на устима – 2 кашике мешавине једнаких делова камилице, жалфије и семена дуње прелијте са четврт литра кључале воде, оставите 2 сата, процедите и испирајте уста.

6. Мелем за опекотине – Издробите 10 г семенки дуње, прелијте са 200 мл воде и сачекајте да се створи слузава маса. Наносите је на оболели део тела, директно или као облог.

Иначе, прапостојбина Дуње је средња Азија. Дуња је пренета у јужну и средњу Европу, а највећу популарност доживела је у старој Грчкој где је чак ушла и у митове као симбол среће, љубави и плодности.

Извор:опанак.рс/ Дијета плус