Научник је истакао и да овај метод доводи до јачег терапеутског ефекта.
Физичари, хемичари, биолози, па и нанотехнолози су последњих година почели да развијају нове методе за обављање хируршких операција и терапија, које се изводе без отварања тела и наношења повреда ткивима и органима. На пример, стручњаци су развили честице које се уводе у тумор, а затим загревају помоћу ласера. То уништава рак, а не штети здравим ћелијама. Слично делује и генска терапија и специјални лекови који спутавају раст крвних судова и тумора и тако „гуше“ ћелије рака.
Свиридов и његове колеге, који раде под руководством професора Виктора Тимошенка, сада су створили посебне наночестице од силицијума, обложене специјалним саставом полимера, који могу истовремено да се користе и за изучавање и за „убијање“ рака, уз помоћ ултразвука.
Главни проблем оваквих метода у лечењу рака, кажу научници, досад је био тај што ултразвук и наночестице које апсорбује често делују неселективно и уништавају не само туморе већ и здраве ћелије. Осим тога, такве наночестице се веома брзо растварају у организму, што не дозвољава научницима да их изуче због њихове недуговечности и токсичности.
Руски стручњаци са „Ломоносова“ сада су решили тај проблем, и то тако што су наночестице од порозног силицијума обложили слојем декстрана, биополимера из молекула глукозе. Такве честице, како истичу биолози, не само да се спорије разлажу у поређењу са њиховим „голим“ панданима него и светле када се озраче ултраљубичастим зрацима, што омогућава да се ткива и ћелије изучавају.
Експерименти су показали да „чист“ ултразвук не делује на ћелије рака, док их у комбинацији са наночестицима пажљиво убија.
Осим тога, те наночестице, како истичу научници, могу да се користе за доставу лека и других молекула у здраве ћелије или ћелије рака.
Загревање помоћу ултразвука или радио-таласа ће, како наводе, молекуле лека учинити покретљивијим, а самим тим то ће ојачати њихову ефикасност.
Иначе, тај правац на ком раде научници назива се тераностика. Овај термин је састављен од речи „терапија“ и „дијагностика“ и означава процес истовремене дијагностике болести и њеног лечења. Тераностика се, између осталог, примењује у откривању и лечењу више врста онколошких болести помоц́у наночестица, напуњених леком и циљано „убризганих“ у ћелије рака.
Међутим, не би требало очекивати да наночестице уђу у медицинску праксу данас или сутра, јер предстоји низ клиничких испитивања на животињама и људима. На то се могу „потрошити“ и године, а таква испитивања се не завршавају увек позитивно.
