Драшковић каже да 9. март подстиче и огорчено сећање на 5. октобар 2000. године, када су „продани идеали деценијског отпора злу, тако што је оборен само Слободан Милошевић, челник режима, а његови команданти ескадрона смрти проглашени за хероје и ослободиоце“.
„Од тада па до данас, траје убијање Србије са Трга слободе, незаборавног 9. марта 1991. Од тада па до данас, убија се и сећање на 9. март, и памћење народа о злоделима чињеним у његово име читаву деценију“, каже Драшковић.
Наводи и да 9. март јесте дан ламента над Србијом, али и дан који живи и који је семе за жетву коју Србија чека деценијама и која мора доћи.
Протест је организован под слоганом „Митинг против петокраке“.
На забрањени митинг на Трг Републике тада је стигло око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије која је тада први пут названа „ТВ Бастиља“.
Тога дана око поднева полиција је кренула у разбијање демонстрација, лидери опозиције склонили су се у Народно позориште, а док су се са балкона позоришта обраћали демонстрантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане сузавцем, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.
Демонстранти су пружали жесток отпор и убрзо су почели вишечасовни сукоби са полицијом.
На пребијање демонстранта, Вук Драшковић је одговорио позивом на „јуриш“ са балкона позоришта. У сукобима полиције и демонстраната повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици, док је бежао од демонстраната, живот је изгубио полицајац Недељко Косовиц.
Нешто касније, полиција је употребила ватрено оружје и том приликом је страдао седамнаестогодишњи Бранивој Милиновић.
У јеку окршаја, власт је на улице Београда извела и тенкове.
Драшковић је ухапшен, а забрањен је рад телевизији Студио Б и Радију Б92.
Милошевић је демонстранте назвао „снагама хаоса и безумља“. Као одговор на силу, сутрадан из Студентског града су ка Теразијској чесми кренули студенти.
После неколико дана протеста, усвојени су захтеви студената, Драшковић је пуштен из затвора, а тадашњи министар полиције Радмило Богдановиц поднео је оставку.
Такође је смењено руководство РТВ Београд, а телевизија Студио Б и Радио Б92 су наставили рад
