Представљамо вам изузетно добар текст свештеника Максима (Првозванског) који објашњава да ли је могуће да љубав двоје супружника после извесног времена тек тако “испари”, али и нуди конкретна решења како да се брак и љубав сачувају.
“Људи долазе и говоре: нема љубави. Ето, та мисао – нема љубави – не сме се чак ни изговарати. Чим се јави таква мисао – изговарај Исусову молитву: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“. Или „помилуј ме грешну“.
На овај начин боримо се против помисли које нису наше и не допуштамо злим силама да обузму наше мисли.
Због чега је то важно?
Живео си са једном или са једним, и, није ишло. Људи су се допали једно другом, било им је лепо, а затим је прошло десет година и схватили су да су странци и разишли се како треба. И зашто је Црква против?
Постојала је једна љубав, сада је друга. Међутим, овде је присутна јако важна ствар: управо кроз љубав према мужу и жени, пробијајући се кроз та сама искушења, помисли и остало – једино тада се пробијамо до истинске Љубави.
Јако је важно схватити да љубав нигде не одлази. Једноставно, прихватајући мисли ми дозвољавамо ђаволу да разори конкретно не наше односе са мужем или женом – већ пре свега наше односе са Богом.
Шта мислите, да ли ђавола уопште занимају наши односи са мужем или женом?
Па, веома мало. Наравно, јасно је да је њему увек добро када је нама лоше, али шта је његов главни задатак? Наши односи са Богом. Ето, сада се види зашто су наши односи у браку вредни Богу. Зашто нам Он једноставно није рекао: „плодите се и размножавајте“ и није уредио партеногенезу.
Међутим, Он је из неког разлога рекао: нека између њих постоји љубав. Нека то буде брак. Нека то буде породица. Нека човек „остави оца свога и матер своју и прилепи се жени својој и нека буду двоје једно тело“. Богу је то веома важно.
Зато што кроз брачну љубав човек усходи ка љубави према Творцу. Он се само тада учи (ја сада посебно изостављам монаштво, јер говоримо о породици) да љуби Бога, када љуби своју жену. Или када она љуби свог мужа. Ето, зашто је ђаволу тако важно да разори љубав.
За запрепашћење је да, као по правилу, ми не видимо оно што се догађа у нашој глави и у нашем срцу. Код већине људи већи део помисли живи годинама. Они их чак и не региструју. Не примећују мисли које се у њима налазе. Ето то је занимљивије од свега.”
Наравоученије: Љубав нигде не одлази. Борите се против својих помисли и негујте заједничку љубав која је венчана у храму божијем.
Према речима свештеника Максима Првозванског
Извор: Православие.ру
