Косово је неправедно отето, а Србија свој суверенитет треба да настави да брани достојанствено, онако како је то и до сада чинила. То, између осталог, поручује у ексклузивном интервјуу за “Новости” Жан-Лик Меланшон, један од четворо кандидата на француским председничким изборима који, према испитиваwима јавног мњења, имају готово подједнаке изгледе да у недељу буду међу двоје који ће се пласирати у други круг.
*Пред сто хиљада људи и Марсељу и током ваших многобројних интервенција за време кампање истакли сте да је независност Косова била против међународног права. Како Србија може да брани свој суверенитет у таквој ситуацији?
– Добро је познато да је међународно право погажено у случају Косова. Најпре није поштован закон, а онда је примењена и сила. НАТО је деловао једнострано, без одобрења Савета безбедности, и током три месеца, дању и ноћу, бомбардовао СРЈ, и то после преговора, или боље речено, ултиматума у Рамбујеу. Било је то први пут после 1945. године да је у Европи нападнута суверена држава.
У то време сам био један од ретких посланика који је гласао против бомбардовања. Већ тада сам био свестан да то ће то створити само патњу, тугу, губитке људских живота и уништавање српске привреде. Нисам ли био у праву? Бомбардовање уопште није решило проблем.
Србија је суверена држава која ће сама да одлучи шта је за њу добро и како да се брани. Лично, сматрам да треба да остане при свом ставу да се поштују међународни закони, резолуција УН и њена Повеља.
Док неки себи дају унилатерално право силе, Србија одговара на цивилизован начин, дипломатски, снагом закона. Стоји на конзистентној и стабилној позицији одбране својих граница и свог устава. У томе може да се ослони на многобројне државе које не признају ову покрајину као независну државу.
* Уколико постанете председник, може ли Србија да рачуна на то да ће Француска поништити признање једнострано проглашене независности Косова?
– Многи су ме у Француској критиковали када сам предложио организовање конференције за мир и стабилност у Европи, од Атлантика до Урала. Они који се не слажу са мном кажу да желим да отворим дебату о свим границама у Европи. Били су, међутим, много мање увиђавни када су прихватили промену граница у Југославији. Не само комадајући је, него, такође, стварајући вештачку државу Косово која, што се мене тиче, не постоји.
Као европски посланик, никада не гласам за било који текст у коме се помиње Косово. Јер, ја не признајем Косово. Зато што поштујем границе.
Током једне конференције неки официр КФОР је поносно објаснио да је устав Косова писао НАТО у сарадњи са ЕУ. За нас, Французе, и то од Револуције 1789, устав је врховни акт слободног народа. Каква је, онда, одрживост Косова, каква је слобода за његове грађане у таквим условима? Сви губе у овоме. Та творевина је вештачка.
Коначно, суштинско питање је оно у вези са стратешким положајем Косова и највеће америчке војне базе у Европи. Нема потребе да околишемо. То је главни разлог за овакву стратегију. Напредовање НАТО ка истоку је опасно. Јасно се томе противим. Бићу председник мира на континенту који нам је свима заједнички.
*Предложили се организовање велике међународне конференције да би се утврдиле границе на основу самоопредељења народа после серије отворених питања у том правцу последњих деценија. Да ли то значи да би у том случају и Република Српска у Босни такође могла да претендује на независност?
– У случају Босне и Херцеговине, и Републике Српске нарочито, оваква конференција је од кључног значаја. То је једини, цивилизовани и дипломатски начин, да се избегне насиље за које нико нема интереса да се шири на нашем континенту и да се гарантује стабилан договор. Не припрема се мир припремајући рат, мир се ствара радећи на њему. Исто важи и за Донбас, Македонију, Косово, Шкотску или уједињење Ирске… Свака земља би тако могла да направи листу гаранција које тражи да би мир био поштован на њеним границама.
Два основна правна принципа, неповредивости граница и самоопредеqења народа, легитимни су, али су противни један другоме. Оба су присутна у Повељи УН.
Само конференција која ће гарантовати границе и стабилност на континенту може да омогући народима да остваре више циљеве.Довољно смо зрели у Европи да бисмо то разумели, ми који смо успели да започнемо два велика светска рата, од којих се не зна који је био страшнији.
Осим тога, разбијање Југославије може бити бескрајно, што доказује грешку почињену њеним растурањем. Нико није победио.
У том смислу, нарочито поштујем став Србије, која се позиционира као њен наследник, са нацијом без комплекса отвореном за друге народе из региона, у чијем саставу су и атеисти и различите религије.
Извор: Новости.рс
