Издвајамо Србија

МУФТИЈА СРБИЈАНСКИ: „Ислам је за мене истина, име Абдулах Нуман су ми дали моји муслимани“ (ВИДЕО)

Његова биографија достојна је холивудског филма, као Србин православне вероисповести постао је муфтија србијански.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Само неколико дана пошто је из Аустралије дошао у Србију, Абдулах Нуман говорио је за ТВ Прва.

Када је изабран за муфтију србијанског у новинама је писало: “Иван Трифуновић нови муфтија србијански – бунтовник са четири факултета, сестрић познате глумице”, данас каже да су новине једино име погрешиле.

„Једино су име погрешили, али то је било моје име, не стидим се тог имена. То су име мени дали моји родитељи, име Абдулах Нуман су ми дали моји муслимани”, навео је он.

Додаје и да га због тога мајка није разумела.

“Мајка није то могла да схвати, ни моја бака није то могла да схвати. Мени је било жао јако што они нису хтели да ме разумеју, док је мој отац хтео да ме разуме. Морао бих да разумем и своје дете, јер је то слобода воље, ја молим Бога да моја деца увек остану муслимани, ислам је за мене истина. Ви знате шта ја верујем, и драго ми је да то хоћете да документујете, а шта ви верујете – то је ваше”, рекао је муфтија.

За ТВ Прва говорио је и о свом путовању по свету, о путу у Индију каже да је тада било популарно ићи тамо.

“И Битлси су ишли у Индију, цела наша популарна култура у оно време је била хипи и мислио сам да истина живи тамо у индији. Ишао сам да је тражим. Био сам са оним индусима, био сам са хришћанима, будистима. Ислам – то је било то. Као када видите неког и тај неко вам се одмах допадне. Мислио сам ако су ови људи тако лепи, и ако је ова њихова архитектура тако лепа, онда то потиче од нечег што је веома лепо и посао сам муслиман”, каже Абдулах Нуман.

О свом детињству сећа се кроз сузе.

“Био сам слободнији од остале деце. Учени смо да друг Тито мисли о нама, ја сам волео Тита, али сам ја желео да мислим о себи. И тако су нас васпитавали да будемо овце, ја сам више волео козе јер се козе свуда јуре, свуда иду, имају своју памет и своју главу”, додао је он.

“Највеће задовољство ми је било кад ми је отац једног тренутка рекао да је поносан на мене – то је био врхунац мог живота. Ја сам га својим животом мало и разочарао јер нисам желео да идем у школу и кад сам завршио све те факултете, он је рекао да је поносан и онда сам тек био задовољан што сам ишао у школу”, рекао је он.

Опширније у прилогу “Са ви на ти”.

Извор: ТВ Прва