– Спреман сам да дам толику плату, материјал и читаву радњу касније, само да ме неко мало одмени – рекао је познати београдски шустер
Београдски обућар, кројач и ташнар Василије Васа Милосављевић (87) својеврсни је “Бог Славије” где већ 40 година има своју радњу, а овог пута смо чувеног занатлију посетили због обавештења да нуди месечну зараду од 100.000 динара неком ко је вољан да учи, ради за њега и наследи га у том ретком занимању.
Колико је тешко у данашње време наћи мајстора, па чак и помоћника, најбоље потврђује податак да Школу за моду и дизајн већ пет година није уписао ниједан нови ученик жељан корисног и практичног знања.
– Спреман сам да дам толику плату, материјал и читаву радњу касније, само да ме неко мало одмени. Доброг мајстора не могу да нађем, ево већ десет година. Људи су лењи, посао није примамљив за младе, кажу да је прљав. А то је штета, јер основе заната могу да се савладају у року од годину дана, а све остало је усавршавање – објашњава чика Васа, за кога је обућарство сад већ ствар генетике и то сто година.
Наиме, он је посао у родној Јагодини учио од прадеде, деде и оца, када му је било само седам година.
– Прво сам био шегрт, а тада нисмо имали ни машине, све си морао ручно. Сад је много лакше! Све иде лако, пенџете, флеке, израда нове обуће, крпљење… Кад бих се поново родио, ја бих опет био обућар. Све што је потребно је да радиш оно што волиш, да будеш педантан, обраћаш пажњу на детаље и да не забушаваш.
– Муштерија мора да буде задовољна, јер ће тада једино да се врати код вас. Она воли ту ципелу и драго јој да јој повратиш живот! зато ја радим од седам ујутру до седам увече – објашњава Васа и наглашава да има око стотинак клијената дневно, што му омогућава да заради неколико десетина хиљада динара.
У његовом царсту, све је пуно торби, каишева, кожних седла и амова. Обућа преовладава на претрпаним полицама, стара и нова. Гости стално пролазе, најчешће комшије и амбасадори. Муштерије се задовољно смешкају, а Васа – чији синови поседују фабрику за израду обуће, али не планирају да се баве поправкама – чека на друштво док понавља “Да би волео да умре на послу”.
Извор:Телеграф
